Simha Tora

Simha Tora

Praznik Simha Tora proslavili smo veoma svečano u našoj svečanoj Sali. Igor Kronenveter nam je opširno pričao o prazniku koji na veseo način obeležava kraj čitanja Tore i novi ciklus čitanja iz početka. Slavi se poslednjeg dana Sukota. Praznik je uveden u IX veku. Služba se drži u sinagogi, svi prisutni čitaju tekst iz Tore smenjujući se, a poslednji se naziva Katan tora, mladoženja Tore. Sedam puta se obilazi Sinagoga, nose se Tore i čita se poslednje poglavlje poslednje Mojsijeve knjige. Tu se Mojsije poslednji put obraća narodu – ponavlja šta je bilo i ponavlja zakone, jer je sad u pitanju narod na višem stepenu razvoja dok je prvobitno bio samo nomadski narod. Umirući vođa daje poslednji blagoslov izraelskim plemenima. Penje se na brdo da vidi obećanu zemlju i umire. Usledilo je trideset dana žalosti, a poslednja dva dana Jošua šalje izvidnicu u Jerihon. Jevreji kreću preko reke Jordan-reka se otvorila da bi oni mogli da prođu. Dolaze do Jerihona koji će biti prvi osvojen grad. Oni su duvali u šofar i nosili Zavetni kovčeg obilazeći oko zidina grada dok se one nisu srušile. Jošua, Mojsijev naslednik, živeo je sto deset godina, od toga je dvadeset i osam godina vodio Jevreje. 

Bilo je reči i o našim Torama. Za njih je opština napravila nov ormar. Neke Tore bi trebalo restaurirati. Trenutno ih imamo osam i jednu malu školsku. Najlepša je u predvorju Sinagoge – trebalo bi je skloniti, jer je sada tamo temperatura neadekvatna. Posle Drugog svetskog rata JO Novi Sad imala je dvadeset i tri Tore. Neke opštine su se obraćale Novom Sadu i posudile Tore na revers. Ne zna se šta se desilo sa tim Torama, ali posedujemo te reverse. Verovatno su neke završile u Jevrejskom muzeju, a jedna je u Izraelu. Nju je Novosadska opština poklonila nekadašnjim Novosađanima koji su se iselili u Izrael.

Ljiljana Lepuša