Sukkot

Praznik senica, ili Sukot, je starozavetni jevrejski praznik, koji se obeležava u jesen, petnaestog dana meseca tišrija (sept./okt.). Traje osam dana i jedan je od tri velikih hodočasničkih praznika (uz Pesah) u kojima se Jevreji sećaju biblijskog putovanja svog naroda prema Obećanoj zemlji.

Sukot doslovno znači senica, improvizovana kućica od pruća. Praznik senica se slavi kao uspomena na izlazak iz Egipta i dugi put do Izraela kroz pustinju. Praznik senica traje od petnaestog do dvadeset i drugog Tišrija. Dvadeset i trećeg Tišrija nastupa Šemini aceret (Osmi zaključni dan) koji se smatra posebnim praznikom.

U toku svih sedam dana Sukota svi punoletni muškarci su obavezni da spavaju i obeduju u suki, izvan suke sme se samo užinati ili piti.

Suka je koliba koja se gradi pored kuće u kojoj se jede i spava u toku praznika Sukot. Zidovi suka mogu biti napravljeni od drveta, kartona, kamena ili cigli. Ono što je bitno je da suka ne sme biti pokrivena crepom, lesonitom ili najlonom – nego granjem, drvenim letvama ili trskom - i to tako da se kroz iste može videti nebo. Najčešće se stavljaju palmine grane. U toku Sukota sav se život odvija u suki, a u pravu kuću ulazi se poslom i privremeno. Stoga se ćilimi, slike, vaze i drugi ukrasi prenose u suke.

Po svom poreklu, Sukot je poljoprivredna svečanost. Naziva se i Praznik žetve. Po dovršetku žetve, Sukot se uzimao kao opšta zahvalnost za urod u protekloj godini.

Običaj vezan za ovaj praznik: treba napraviti svežanj od četiri dela, arba minim: lulav palmin list, etrog - plod vrste citrusa, hadasim - 3 grančice mirte i aravot - 3 grančice vrbe. Grančice mirte i vrbe vezuju se zajedno, a lulav se drži u drugoj ruci, a šake se drže skupljeno pri mahanju. Svakodnevno, osim na Šabat, obavlja se obred uz blagoslov koji se zove netilat lulav. U sinagogi se maše sa četiri biljne vrste na četiri strane sveta: započinje se mahati u pravcu Jerusalima.

Osmi dan Sukota naziva se Šemini aceret, a sledeći dan u dijaspori se slavi kao Simhat Tora, jer se u vreme jutarnje molitve čita poslednji deo iz Tore u knjizi Dvarim i prvo poglavlje knjige Berešit. Oni koji su tom prigodom pozvani na čitanje Tore nazivaju se hatani, što u ovom slučaju znači nositelji časti.