Roš hašana je naziv za jevrejsku Novu godinu
Praznuje se prvog i drugog dana sedmog meseca tišrija, što je po Gregorijanskom kalendaru u jesen, izmedju početka septembra i kraja oktobra.
Ovaj praznik se razlikuje od ostalih jevrejskih praznika po atmosferi. Nova godina računa se od postanka samog sveta, a Roš Hašana simbolizuje nastanak sveta po Tori. Praznik se čestita pozdravom ‘Šana tova’, što znači dobru godinu vam želim, ili ‘Šana tova ve metuka’ – dobru i slatku godinu vam želim. Roš Hašana nije vreme veselih proslava već pokušavamo da vidimo šta smo prošle godine loše uradili da bi to mogli da popravimo i da budemo bolji u Novoj godini.
Tokom praznika izražavaju se osećaji duboke ozbiljnosti i moralne odgovornosti. Nazivaju se i “strašni dani (Jamim noarim)” na koje po verovanju ljudska zajednica izlazi pred “nebeski sud”. Oni su od najstarijih dana vezani za život pojedinca i njegova verska osećanja, za njegova najdublja unutrašnja ispitivanja i ponašanja, kako prema Bogu, tako i prema ljudima.
Običaji za Roš hašana:
Običaji za Roš hašana uglavnom simbolizuju čovekovu težnju da mu godina bude plodna:
- Da bi se jače istaklo očekivanje dobre godine, postoji običaj da novogodišnja večera započne nečim slatkim, obično kriškom hleba sa medom ili šećerom, ili jabukom umočenom u med.
- Izbegava se kiselo, gorko i ljuto.
- Jede se riba sa glavom ili jagnjeća glava da bi godina bila celovita.
- Na Roš Hašana, čovek želi da se oslobodi duševnih tegoba kako bi u novu godinu ušao očišćen od greha. Otuda običaj da se na prvi dan praznika ide na obalu reke ili mora i da se gresi simbolično bacaju u vodu. Taj običaj se naziva Tašlih.
Roš hašana nije domaći praznik
Pa izuzev kraćih obreda kod kuće, sav se ceremonijal obavlja u hramu izvan kuće.
Jutarnja služba počinje rano ujutru i traje do podne. Vernici se mole sa zanosom koji dostiže vrhunac prilikom obreda duvanja u šofar, ili kad pred otvorenim svetim ormarom počinje molitva u kojoj se opisuje dan “strašnog suda”.
Posle ručka nema uobičajenog odmora. Vernici se vraćaju u sinagogu, čitaju psalme i vrše popodnevnu službu.
Večernja molitva se sastoji takođe od čitanja psalama. Izuzimajući jedan deo, cela molitva se ponavlja i drugog dana.
