ПРЕГЕР, АНДРЕЈА (Печуј, 20. III 1912 – Београд, 18. 12. 2015), пијаниста, професор, доктор правних наука. Отац Јаков. Мајка Адела (рођ. Хамбургер). Породица се после проглашења совјетске републике (1919) преселила из Печуја у Загреб. У школу је почео да иде у Печују, али је наставио у Загребу. Такође, уписан је у Хрватску земаљску глазбену школу. Похађао је јеврејску основну школу, а потом уписао истовремено Прву реалну гимназију и Средњу музичку школу. Уписао је Правни факултет у Београду и Музички конзерваторијум у Лајпцигу, у класи проф. Макса Пауера и проф. Оскара Хермана. Због финансијксе оскудице, 1931. прелази на Музичку академију у Загребу код проф. Антоније Гајгер Ајхорн и Сидоније Гајгер. На Академији је учио и свирање оргуља. Дипломирао је и докторирао на Правном факултету у Загребу (1937). Мобилисан је у војску и за време Другог светског рата стационирао се у Сплиту где је покушао да пребаци и своју породицу. Само су сестра, мајка и тетка успеле да му се придруже, остали су страдали у логору Јасеновац. У току рата придружио се Казалишту народног ослобођења и по ослобођењу, заједно са колегама из групе, прешао у Београд. Још за време рата основао је хор у оквиру Казалишта. У Београду је добио намештење у Радио Београду. Тамо је, заједно с Михаилом Вукдраговићем, основао Радио хор. Учествовао је у оснивању бројних ансамбала у Р Београду. У тој медијској кући добијао је различите функције. Године 1949. постављен је за главног уредника Музичког програма Радио Београда где остаје до 1951. Бавио се музичком критиком и наступао са Симфонијским оркестром Радио Београда и Београдском филхармонијом. Београдски клавирски трио с Надом Јевђенијевић и Мирком Донером основао је 1946и с њим остварио бројне концерте. Био је међу оснивачима Удружења музичких уметника Србије (1946) и Савеза музичких уметника Југославије (1950), у којем је дуго деловао као члан и генерални секретар. Од 1951. је ангажован на Музичкој академији у Београду (касније Факултет музичке уметности) на предметима свирање оркестарских партитура, камерна музика и корепетиција за диригенте. Био је клавирски сарадник уметника који су у престоницу долазили из иностранства. Једно време био ј и диригент обновљеног Хора српско-јеврејског певачког друштва. Студије је, због новог закона, завршио у Музичкој академији у Љубљани (1960). Изабран је за редовног професора 1970. Учествовао је у организацији првог фестивала БЕМУС (1969), Пензионисао се 1980, али је наставио да се бави педагошким радом у хонорарном радном односу на Академији уметности у Новом Саду, држећи наставу клавира као главног предмета до 1994. Објавио је књигу Шопен (Нови Сад, 1999) и шездесет одредница у Музичкој енциклопедији Југославије. Објавио је бројне чланке, студије, критике и рецензије. Добитник је Октобарске награде града Београда (1964) и Награде за животно дело Удружења музичких уметника Србије (2002). За целокупан рад добио је Златни микрофон Радио Београда (1979), Плакету Универзитета уметности (2002) и Повељу EPTA (European Piano Teachers Association) (2002). Добитник је и Ордена Републике са сребрним венцем (1972), Ордена рада са црвеном заставом (1977), Ордена заслуге за народ са златном звездом (1989) и Медаље Белог анђела (2002).

ЛИТЕРАТУРА: М. Радован Znameniti Jevreji u Srbiji, Bg. 2011. 187 – 189; Андреја Прегер: Столеће уз музику, Београд 2007; Вера Израел Јовановић, Музика је најлепша поезија, Билтен СЈОЈ, Јеврејски преглед, 2, 1994, 13; Ко је ко у Југославији, Београд 1957, 570; Ко је ко у Југославији, Београд 1970, 840; Музичка енциклопедија, Загреб 1977, том III, 124; Ко је ко у Србији, Београд 1995, 463-464; Лексикон југославенске музике, Загреб 1984, том II, 1984, 206.

Андреја Прегер (фото извор Znameniti Jevreji u Srbiji)