РАДОШЕВИЋ АНИКА, АНА (рођ. ШПИЦЕР – Сћасни) (Чешке Буђејовице, 4. 9. 1915 – Београд, 29. 12. 2004), балерина, кореограф, педагог, оперска редитељка, преводилац и публициста. Супруг Натан Рајс, инжењер. У Прагу је учила глуму, певање и балет. У Југославију се преселила 1936. године. Након удаје у Загребу 1938, наставила је да се усавршава у Школи модерног балета Ане Малетић. У јуну 1939. положила испит пред Државном комисијом у Београду. Исте године преселила се у Сарајево и отворила сопствену балетску школу. После бомбардовања Сарајева, пребацила се с мужем у Сплит, да би прешла у партизане где је распоређена за културно-уметничке послове.
Била је ангажована на Летњем фестивалу у Франтишковим Лазнима 1935. године, а потом у Великој оперети у Прагу. Након пресељења у Сарајево, са групом напредних омладинаца (Оскар Данон, Војо Димитријевић, Исмет Мујезиновић) сарађивала је на представама синтетичког позоришта Колегијум артистикум (секције Сарајевске филхармоније) као играчица и кореограф. Због представе Зашто плаче мала Ема у којој је промовисала антимилитаристичке идеје, прогонила ју је полиција, па је почетком Другог светског рата прешла у илегалу. Радила је у Казалишту народног ослобођења од 1942. године, а после рата добила ангажман у Народном позоришту у Београду као балерина, а затим као руководилац Балета и асистент редитеља. Од 1947. до 1951. била је директор Средње балетске школе у Београду. Први пут је самостално режирала Моцартову Отмицу из Сераја 1958. године. Пензионисала се 1970, али је наставила да сарађује са РТВ Београд, режирајући балетске тачке и телевизијске балете, што је у оно време био сасвим нов формат. Иако у пензији, наставила је да режира оперске представе широм Југославије и у иностранству (Фиренца, Венеција, Далас, Лондон, Милано, Амстердам, Барселона, Каиро). У новосадском Српском народном позоришту као гост режирала је Доницетијеву оперу Дон Пасквале (премијера 17. 11. 1962, дир. Маријан Фајдига) и Маснеовог Вертера (премијера 5. 2. 1968, дир. Младен Јагушт).
БИБЛИОГРАФИЈА: Radošević, Ana. O scenskim izvođenjima Ohridske legende Stevana Hristića – prilog istoriografiji baletske umetnosti. Muzikološki institut SANU, Beograd, 2017.
ЛИТЕРАТУРА: А-м, Опера Српског народног позоришта, Сцена, 1968, бр. 2, 220; Б. Рушкуц, Искрени доживљај, Дневник, 7. II 1968; И. Врсајков, Нови Сад: 20 година Опере. Лудвиг Минкус: Дон Кихот. Жил Масне: Вертер, Борба, 10. II 1968; Nadežda Mosusova: „Konci vremena – Ani Radošević “, Orchestra plus, Beograd, 2001; Н. Мосусова, Ани Радошевић, Политика, 22. III 2005; Енциклопедија СНП https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=14871 ; А. Гаен (ур). Знаменити Јевреји у Србији, Савез јеврејских општина Србије, Београд, 2011, 195; Rea Živković, „Uzbuna u pisaćem stroju“ (Collegium Artisticum), Beograd, 2014.