Program

Subota, 7. decembar 
Novogodišnji humanitarni koncert u 18 časova, Sinagoga

učestvuje, između ostalih, hor Hašira

Biblioteka JONS – uvid u knjižni fond. Predavač: Georg Jovanović, restaurator, Matica srpska

Rabin Isak Asiel će predstaviti treći broj časopisa MORAŠA koji se bavi sledećim temama:

Josef Faur Bog kao pisac

Haim Rabin Sažeta istorija hebrejskog jezika

Josef Nave Počeci alfabeta uvod u epigrafiju i paleografiju apadnosemitskog pisma

Proslava Hanuke

Paljenje sveća, kratak osvrt na praznik, krofne....

Poziva Vas Dečji klub na proslavu Hanuke uz prigodan program u izvođenju dece iz naše Opštine. Očekujemo vaš dolazak u što većem broju!

Hanuka nije religiozan praznik i jedini je koji je zasnovan na istorijskom događaju, tj. oružanom otporu Jevreja protiv grčkog osvajača. Vrhunac helenskog pokušaja da u okupiranoj jevrejskoj državi unište jevrejske religiozne i tradicionalne specifičnosti, rezultirao je u ponižavajućoj carskoj zapovesti kojom su Jevrejima zabranjeni osnovni verski obredi (obrezivanje, obredna čistota, kašrut, čitanje Tore, slavljenje praznika i sl). Najveće poniženje za Jevreje, bilo je postavljanje kipa Zevsa na žrtvenik u jerusalimskom Hramu. Prema I knjizi Makabejaca (1:44) ovo se dogodilo na dan 25 Kisleva 167. godine pre naše ere. Starac Matatja iz porodice Hašmonejaca, otišao je u Modiin sa svojih pet

sinova, porušio lokalni mnogobožački kip koji su postavili grčki osvajači, i započeo oslobodilački rat malog naroda protiv najmoćnije imperije tadašnjeg sveta. Nakon Matatjine smrti, borbom je rukovodio njegov sin Jeuda Makabi koji je posle tri godine ratovanja uspeo da istera Seleukide iz velikog dela zemlje i da uđe u Jerusalim, gde je 25. kisleva, na godišnjicu donošenja zabrane, očistio Hram, srušio tuđe idole i osvetio žrtvenik. Pobedu nad neprijateljem i osvećenje Hrama, narod je slavio osam dana “prinošenjem žrtava i pevanjem hvalospeva”, kako piše u knjizi Makabejaca.

Hanuka je kućni, porodični praznik. Običaj je da se za Hanuku pevaju pesme, igraju razne društvene igre i postavljaju razne zagonetke. Iz Nemačke se na istok Evrope prenela igra sa čigrom-sevivon (hebr.), trendl (jidiš), koja je označena slovima nun, gimel, he i šin. Deca su se sa čigrom igrala u orahe, slatkiše ili svoj Hanuka novčić. Svako slovo je imalo svoju vrednost i donosilo gubitak ili dobitak. Slova su značila n-nichts (ništa), g-ganc (sve), h-halb (pola) i š-štel ajn (uloži), a verska tradicija je ova slova tumačila kao skraćenice rečenice nes gedola aja šam - veliko čudo desilo se tamo. Ova se poslednja reč u savremenom Izraelu menja u po-ovde.

Priča o čudu koje se dogodilo je zabeležena u Talmudu i u njoj se kaže: ...”jer kad su Grci ušli u Hram onečistiše sve ulje koje je bilo u Hramu. A kada nadjača kraljevstvo doma Hašmonejaca i pobediše, iskahu i ne nađoše više no jedan sud ulja koji je bio odložen sa pečatom velikog sveštenika. U njemu ne beše više nego da se pali za jedan dan. Učini se njime čudo pa su iz njega palili osam dana.”