FILM “UNUK”
U ponedeljak 22. oktobra, naša sala je pretvorena u bioskop. Imali smo prilike da odgledamo dokumentarni dugometražni film „Unuk“. Na festivalu u Sarajevu dobio je nagradu i ušao u uži izbog na berlinskom festivalu. U pitanju je produkcija RTV-a autora Aleksandra Reljića. Film se zove Unuk, jer je reč o Rajneru Hesu, unuku komandanta koncentracionog logora Aušvic, koji se odrekao svoje porodice i ideje fašizma. Porodica Hes je živela u vili u okviru logora, ali je tokom njegovog odrastanja negirala da je znala o bilo kakvim zločinima. Uporedo sa pričom Rajnera Hesa teče i priča Eve Kor, koja je kao dete dospela u logor sa svojom sestrom bliznakinjom, bila izložena strašnim eksperimentima zajedno sa još 13 pari bliznakinja. One su se kasnije iselile u Izrael, sestra joj je umrla od raka, dok su ostala deca tokom eksperimenata, većinom, umirala. Rajner Hes i Eva Kor upoznali su se preko interneta i vremenom, sprijateljili. Eva ističe važnost i gestove praštanja, zbog čega je sapatnici poput nje, osuđuju. Jednom prilikom upoznala je nacističkog lekara koji joj je dostavio dokumentaciju o gasnoj komori, a ona mu je nakon deset meseci premišljanja poklonila pismo oproštaja. Tim činom opraštanja, njoj je – kako tvrdi – posle pola veka, prvi put minula bol.
Unuk, junak ovog filma, rođen je 1965. g. Sin je najmlađeg Hesovog sina, ima četvoro dece i dvoje unučadi. Jedna ćerka mu je udata za muslimana i njemu se čini da se sada muslimanima događa slično proganjane u Evropi kao nekad Jevrejima. Imao je 15 godina kada je napustio porodicu koja ga je smatrala izdajnikom. Bez obzira na sve, on je unuk jednog od najvećih zločinaca XX veka, inače je čovek opterećen pričama o Holokaustu, i on u svakoj prilici o tome govori.
Posle projekcije, imali smo prilike da razgovaramo sa autorom, Aleksandrom Reljićem, koji je govorio o tome kako je nastalo ovo umetničko ostvarenje.
Ljiljana Lepuša