РАЈХЕНИЋ, ЈОСИП, РАХА, диригент и композитор (Имотски, 15. 6. 1902– Загреб, 1972). Отац ? диригент. Прве подуке из музике добио у Дубровнику, где му је отац деловао као капелник. Студирао је, с прекидима, дириговање на Музичкој академији у Бечу где је дипломирао 1925. године. Студије композиције завршио је у Загребу код Франа Лотке. Деловао је најпре у Суботици где је изведена његова прва оперета Гроф де ла Kор 1922. године. Радио је кратко у музичкој школи у Сомбору где је 15. октобра 1924. извео оперу Кавалерија рустикана заједно са Сомборским певачким друштвом, Сомборском филхармонијом, са солистима осјечког казалишта и сомборским певачима-аматерима. Као диригент Опере у Новом Саду деловао је од 1925. до 1927. где је премијерно извео своју оперету Вереница његовог Величанства 11. децембра 1925. У овој оперској кући дириговао је и оперете Стамбулска ружа, Играчица Kаћа, Мамзел Нитуш, Kнегиња чардаша, Kарневалска вила, Последњи валцер, Циганска љубав и Оли-Поли. Затим прелази у београдску Оперу где је радио до 1931. а потом добија трогодишњи ангажман у Скопљу као директор и диригент тамошње Опере. У сезонама 1935/36. и 1936/37. дириговао је у љубљанској Опери. Ту је извео своју оперету Песем љубезни или Все за љубезен на текст Макса Симончича (1887–1966) по идеји самог композитора. Компоновао је и музичко-сценска дела, те сценску музику.
БИБЛИОГРАФИЈА: Оперета у 3 чина Граф де ла Кор; оперета Вереница његовог величанства (премијера Нови Сад, 1922); оперетске једночинке Игра на срећу (премијера Загреб, 1925), Баронеса Нинон, Бродвеј; оперета Песен љубезни или Все за љубезен (5. април 1936); музика за драмски комад Грабанцијаши (изведена у ХНК у Загребу 1922, под називом Пролећне инспирације), за петочинку Зулејха по тексту Михаила Димића (1929); монографија Музика Славена (Нови Сад, 1926, ркп), у којој се бавио истраживањем руске, чешке, пољске и југословенске музике.
ДИРИГОВАЊА: Играчица Каћа, Дивљуша, Лесковчани у Паризу, Стамбулска ружа, Мамзел Нитуш, Вереница његовог величанства, Кнегиња чардаша, Карневалска вила, Последњи валцер, Циганска љубав, Оли-Поли.
ЛИТЕРАТУРА: О. С(уботи)ћ, „Играчица Каћа“ (премијера 13. XI), Застава, 15. XI 1925; О. С(уботи)ћ, „Вереница Њ. Величанства“ – оперета у 3 чина од Јосифа Рајхенића-Рахе. Једна веома успела премијера (16. XII 1925), Застава, 18. XII 1925; Р., Гостовање Новосадске оперете, Књижевни север, Суботица, 1926, св. 1, с. 34-35; Т. М(анојловић), Вереница Његовог Величанства, Comoedia, 1926, бр. 18, с. 11; О. С(уботи)ћ, „Карневалска вила“ – премијера 26. IV 1926, Застава, 28. IV 1926; В. Б-ћ, „Карневалска вила“, оперета од Калмана – премијера, Нови Сад, 1926, бр. 17, с. 7; A. Miklautz, „Letzter Walser“ von Oskar Straus, Deutsches Volksblatt, 14. VIII 1926; А-м, Музика Славена, Нови Сад, 1926, бр. 20, с. 5; А-м, Рајхенић Раха, Нови Сад, 1926, бр. 42, с. 5; А-м, Sztambul rózsája, Délbácska, 27. I 1927; О. С(уботи)ћ, „Стамбулска ружа“ (Премијера 25. I), Застава, 27. I 1927; А-м, Рад новосадског Народног позоришта у минулој сезони, Нови Сад, 1927, бр. 24, с. 1; Миодраг Милановић. „Бечке оперете на новосадској сцени и животне судбине њених стваралаца јеврејског порекла“ у: Јевреји у позоришном животу Новог Сада, ур. др Зоран Максимовић, Позоришни музеј Војводине – Нови Сад, стр. 173 – 204. В. В. Јосип Рајхенић, Раха Енцилопедија Српског народног позоришта https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=14919
Музикалија из Библиотеке Матице српске, издање из 1926.