RAJHENIĆ, JOSIP, RAHA, dirigent i kompozitor (Imotski, 15. 6. 1902– Zagreb, 1972). Otac ? dirigent. Prve poduke iz muzike dobio u Dubrovniku, gde mu je otac delovao kao kapelnik. Studirao je, s prekidima, dirigovanje na Muzičkoj akademiji u Beču gde je diplomirao 1925. godine. Studije kompozicije završio je u Zagrebu kod Frana Lotke. Delovao je najpre u Subotici gde je izvedena njegova prva opereta Grof de la Kor 1922. godine. Radio je kratko u muzičkoj školi u Somboru gde je 15. oktobra 1924. izveo operu Kavalerija rustikana zajedno sa Somborskim pevačkim društvom, Somborskom filharmonijom, sa solistima osječkog kazališta i somborskim pevačima-amaterima. Kao dirigent Opere u Novom Sadu delovao je od 1925. do 1927. gde je premijerno izveo svoju operetu Verenica njegovog Veličanstva 11. decembra 1925. U ovoj operskoj kući dirigovao je i operete Stambulska ruža, Igračica Kaća, Mamzel Nituš, Kneginja čardaša, Karnevalska vila, Poslednji valcer, Ciganska ljubav i Oli-Poli. Zatim prelazi u beogradsku Operu gde je radio do 1931. a potom dobija trogodišnji angažman u Skoplju kao direktor i dirigent tamošnje Opere. U sezonama 1935/36. i 1936/37. dirigovao je u ljubljanskoj Operi. Tu je izveo svoju operetu Pesem ljubezni ili Vse za ljubezen na tekst Maksa Simončiča (1887–1966) po ideji samog kompozitora. Komponovao je i muzičko-scenska dela, te scensku muziku.

BIBLIOGRAFIJA: Opereta u 3 čina Graf de la Kor; opereta Verenica njegovog veličanstva (premijera Novi Sad, 1922); operetske jednočinke Igra na sreću (premijera Zagreb, 1925), Baronesa Ninon, Brodvej; opereta Pesen ljubezni ili Vse za ljubezen (5. april 1936); muzika za dramski komad Grabancijaši (izvedena u HNK u Zagrebu 1922, pod nazivom Prolećne inspiracije), za petočinku Zulejha po tekstu Mihaila Dimića (1929); monografija Muzika Slavena (Novi Sad, 1926, rkp), u kojoj se bavio istraživanjem ruske, češke, poljske i jugoslovenske muzike.

DIRIGOVANJA: Igračica Kaća, Divljuša, Leskovčani u Parizu, Stambulska ruža, Mamzel Nituš, Verenica njegovog veličanstva, Kneginja čardaša, Karnevalska vila, Poslednji valcer, Ciganska ljubav, Oli-Poli.

LITERATURA: O. S(uboti)ć, „Igračica Kaća“ (premijera 13. XI), Zastava, 15. XI 1925; O. S(uboti)ć, „Verenica NJ. Veličanstva“ – opereta u 3 čina od Josifa Rajhenića-Rahe. Jedna veoma uspela premijera (16. XII 1925), Zastava, 18. XII 1925; R., Gostovanje Novosadske operete, Književni sever, Subotica, 1926, sv. 1, s. 34-35; T. M(anojlović), Verenica Njegovog Veličanstva, Comoedia, 1926, br. 18, s. 11; O. S(uboti)ć, „Karnevalska vila“ – premijera 26. IV 1926, Zastava, 28. IV 1926; V. B-ć, „Karnevalska vila“, opereta od Kalmana – premijera, Novi Sad, 1926, br. 17, s. 7; A. Miklautz, „Letzter Walser“ von Oskar Straus, Deutsches Volksblatt, 14. VIII 1926; A-m, Muzika Slavena, Novi Sad, 1926, br. 20, s. 5; A-m, Rajhenić Raha, Novi Sad, 1926, br. 42, s. 5; A-m, Sztambul rózsája, Délbácska, 27. I 1927; O. S(uboti)ć, „Stambulska ruža“ (Premijera 25. I), Zastava, 27. I 1927; A-m, Rad novosadskog Narodnog pozorišta u minuloj sezoni, Novi Sad, 1927, br. 24, s. 1; Miodrag Milanović. „Bečke operete na novosadskoj sceni i životne sudbine njenih stvaralaca jevrejskog porekla“ u: Jevreji u pozorišnom životu Novog Sada, ur. dr Zoran Maksimović, Pozorišni muzej Vojvodine – Novi Sad, str. 173 – 204. V. V. Josip Rajhenić, Raha Encilopedija Srpskog narodnog pozorišta https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=14919

Muzikalija iz Biblioteke Matice srpske, izdanje iz 1926.