PREGER, ANDREJA (Pečuj, 20. III 1912 – Beograd, 18. 12. 2015), pijanista, profesor, doktor pravnih nauka. Otac Jakov. Majka Adela (rođ. Hamburger). Porodica se posle proglašenja sovjetske republike (1919) preselila iz Pečuja u Zagreb. U školu je počeo da ide u Pečuju, ali je nastavio u Zagrebu. Takođe, upisan je u Hrvatsku zemaljsku glazbenu školu. Pohađao je jevrejsku osnovnu školu, a potom upisao istovremeno Prvu realnu gimnaziju i Srednju muzičku školu. Upisao je Pravni fakultet u Beogradu i Muzički konzervatorijum u Lajpcigu, u klasi prof. Maksa Pauera i prof. Oskara Hermana. Zbog finansijkse oskudice, 1931. prelazi na Muzičku akademiju u Zagrebu kod prof. Antonije Gajger Ajhorn i Sidonije Gajger. Na Akademiji je učio i sviranje orgulja. Diplomirao je i doktorirao na Pravnom fakultetu u Zagrebu (1937). Mobilisan je u vojsku i za vreme Drugog svetskog rata stacionirao se u Splitu gde je pokušao da prebaci i svoju porodicu. Samo su sestra, majka i tetka uspele da mu se pridruže, ostali su stradali u logoru Jasenovac. U toku rata pridružio se Kazalištu narodnog oslobođenja i po oslobođenju, zajedno sa kolegama iz grupe, prešao u Beograd. Još za vreme rata osnovao je hor u okviru Kazališta. U Beogradu je dobio nameštenje u Radio Beogradu. Tamo je, zajedno s Mihailom Vukdragovićem, osnovao Radio hor. Učestvovao je u osnivanju brojnih ansambala u R Beogradu. U toj medijskoj kući dobijao je različite funkcije. Godine 1949. postavljen je za glavnog urednika Muzičkog programa Radio Beograda gde ostaje do 1951. Bavio se muzičkom kritikom i nastupao sa Simfonijskim orkestrom Radio Beograda i Beogradskom filharmonijom. Beogradski klavirski trio s Nadom Jevđenijević i Mirkom Donerom osnovao je 1946i s njim ostvario brojne koncerte. Bio je među osnivačima Udruženja muzičkih umetnika Srbije (1946) i Saveza muzičkih umetnika Jugoslavije (1950), u kojem je dugo delovao kao član i generalni sekretar. Od 1951. je angažovan na Muzičkoj akademiji u Beogradu (kasnije Fakultet muzičke umetnosti) na predmetima sviranje orkestarskih partitura, kamerna muzika i korepeticija za dirigente. Bio je klavirski saradnik umetnika koji su u prestonicu dolazili iz inostranstva. Jedno vreme bio j i dirigent obnovljenog Hora srpsko-jevrejskog pevačkog društva. Studije je, zbog novog zakona, završio u Muzičkoj akademiji u Ljubljani (1960). Izabran je za redovnog profesora 1970. Učestvovao je u organizaciji prvog festivala BEMUS (1969), Penzionisao se 1980, ali je nastavio da se bavi pedagoškim radom u honorarnom radnom odnosu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, držeći nastavu klavira kao glavnog predmeta do 1994. Objavio je knjigu Šopen (Novi Sad, 1999) i šezdeset odrednica u Muzičkoj enciklopediji Jugoslavije. Objavio je brojne članke, studije, kritike i recenzije. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1964) i Nagrade za životno delo Udruženja muzičkih umetnika Srbije (2002). Za celokupan rad dobio je Zlatni mikrofon Radio Beograda (1979), Plaketu Univerziteta umetnosti (2002) i Povelju EPTA (European Piano Teachers Association) (2002). Dobitnik je i Ordena Republike sa srebrnim vencem (1972), Ordena rada sa crvenom zastavom (1977), Ordena zasluge za narod sa zlatnom zvezdom (1989) i Medalje Belog anđela (2002).

LITERATURA: M. Radovan Znameniti Jevreji u Srbiji, Bg. 2011. 187 – 189; Andreja Preger: Stoleće uz muziku, Beograd 2007; Vera Izrael Jovanović, Muzika je najlepša poezija, Bilten SJOJ, Jevrejski pregled, 2, 1994, 13; Ko je ko u Jugoslaviji, Beograd 1957, 570; Ko je ko u Jugoslaviji, Beograd 1970, 840; Muzička enciklopedija, Zagreb 1977, tom III, 124; Ko je ko u Srbiji, Beograd 1995, 463-464; Leksikon jugoslavenske muzike, Zagreb 1984, tom II, 1984, 206.

Andreja Preger (foto izvor Znameniti Jevreji u Srbiji)