ХОФМАН МОМЧИЛОВИЋ, ВЕРА, музички педагог, пијанисткиња, чембалисткиња (Нови Сад, 17. 10. 1952). Отац Бруно Хофман: инжењер, председник ЈОНС (1974–1978), члан Извршног одбора Савеза Јеврејских општина; рат провео у логору Матхаузен. Мајка Мила Хофман: комерцијалиста. Супруг Славко Шуклар, композитор → ћерка Дина Шуклар Визеки (види ШУКЛАР ВИЗЕКИ, ДИНА). Супруг Предраг Момчиловић, драмски уметник и професор на АУНС → ћерка Мина Момчиловић Белић (види МОМЧИЛОВИЋ БЕЛИЋ, МИНА). В. Х. М. завршила је основну и средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у класи Лидије Николић. Клавир је дипломирала на Факултету музичке уметности (ФМУ) у Београду у класи проф. Мирјане Вукдраговић. Усавршавала се на мајсторским школама за чембало код проф. Оливере Ђорђевић и Луси Халман Русел (Lussy Halman Russel). Дипломирала је чембало на ФМУ у класи Милоша Петровића. Завршила је специјалистичке студије из клавирске педагогије на АУНС с темом „Рад са почетницима“. Радила је као наставник клавира у музичкој школи „Исидор Бајић“ (1977–2014). Музичким образовањем и васпитањем ученика клавира успешно се бави пет деценија. Теорију и праксу везану за рад с почетницима континуирано развија као специфично поље компетенције у оквиру клавирске педагогије. Ученици из њене класе имали су запажене солистичке наступе, освојили су преко стотину награда на домаћим и међународним такмичењима и у великом броју се опредељивали за професионалну музичку делатност. В. Х. М. је самостално водила курсеве у оквиру манифестација УКЛАПЕВКА, YALE SMN Masterclass, Паноптикум музикум. Редовно је сарађивала с професорима клавира на АУНС као педагог чији ученици похађају „нулту годину“ на овој уметничкој високошколској установи. Од 2007. је сертификовани ABRSM инструктор. Клавирској педагогији допринела је руководилачким и организационим радом с позиција: шефа клавирског одсека у М. Ш. „Исидор Бајић“; председника Заједнице музичких школа Србије; члана председништва ЕПТЕ Србије; члана секретаријата Клавирске секције Војводине; оснивача, члана Уметничког савета и руководиоца мајсторске школе пијанистичког такмичења „Меморијал Исидор Бајић“; оснивача УКЛАПЕВ-а (ЕПТА Војводине); члана Надзорног одбора Савеза друштава музичких и балетских педагога Србије. Члан жирија била је на фестивалу „Златно звонце“ (1999), Фестивалу музичких школа Србије (1999; 2000), Републичком такмичењу у Србији (1999; 2001; 2003; 2007 – председник жирија), такмичењу „Јосип Славенски“ у Београду, такмичењу „Шопен – Лист“ (2002). Извођачким стваралаштвом бави се с фокусом на барокној и савременој музици. Као пијанисткиња и чембалисткиња одржала је низ солистичких реситала и концерата камерне музике. Остварила је трајне снимке за Радио Нови Сад, Радио Београд и Радио Копар. Наступала је на фестивалима НОМУС (Новосадске музичке свечаности) и „Стеријино позорје“. Учествовала је у премијерним извођењима композиција Виктора Екимовског, Славка Шуклара, Јасмине Митрушић Ђерић, Стевана Дивјаковића, Зорана Мулића и Зорана Јовановића. Уметнички је сарађивала са Симфонијским оркестром Музичког центра Војводине (МЦВ), Камерним оркестром МЦВ, Оркестром Опере Српског народног позоришта (СНП), Камерним оркестром М. Ш. „Исидор Бајић“. Као клавирска сарадница наступала је с виолинистом Флоријаном Балажом, виолончелистима Иштваном Варгом и Тимеом Калмар, тенором Николом Давидом (види ДАВИД, НИКОЛА), флаутисткињама Радмилом Ракин Мартиновић и Соњом Антунић. Критика је њене, за новосадску средину пионирске, чембалистичке наступе оцењивала као „сигурне“ и „стилски прочишћене“ (Михалек, Дневник, 6. 12. 1986) и поздрављала „смисао за атмосферу, агогичке нијансе и здрав музички и ритмички импулс“ (Адамов, Позориште, дец. 1986). Компоновала је каденце за солистичке концерте. Награде за педагошки и уметнички рад доделила су јој репрезентативна струковних удружења. Међу наградама се издвајају: Признање за изузетан допринос пијанистичкој уметности (ЕПТА, 2001); Специјална награда за уметничка и педагошка достигнућа (Заједница музичких и балетских школа Србије, 2008); Признања за изузетан допринос раду Удружења музичких и балетских педагога Србије (2014); Признање за резултате у области музике (Град Нови Сад, 2003; 2005; 2006), Награда Извршног већа АП Војводине за резултате у музици и образовању (2006); Награда за животно дело (WPTA, 2015). Од детињства је укључена у уметничке програме Јеврејске општине Новог Сада (ЈОНС) као чланица дечјег и омладинског клуба. На заједничком летовању омладине југословенских јеврејских заједница одржала је предавање о јеврејским композиторима, у чему јој је помогао пијаниста Андрија Прегер (види ПРЕГЕР, АНДРEЈА). Током студирања била је активна и у Јеврејској општини Београда. Редовно је наступала у склопу формалних (концерти, приредбе) и неформалних (чајанке, пуримске забаве) окупљања чланова ЈОНС. Редовно је организовала концерте својих ученика у ЈОНС. На скупу сефардских Јевреја Европе у Софији (1993) наступила је са тенором Николом Давидом. Одржала је низ предавања о јеврејској музици. Једно од предавања реализовала је са Свенком Савић на тему живота и дела новосадске пијанисткиње јеврејског порекла Вере Шосбергер (види ШОСБЕРГЕР, ВЕРА). Са супругом Предрагом Момчиловићем учествује у креирању и реализацији жанровски мешовитих приредби ЈОНС.
ЛИТЕРАТУРА: S. Stefanović, „Talenti oduševili englesku publiku“, Blic, 26. 9. 2008; Н. П-ј, „Искуство учења кроз часове, предавања и концерте“, Дневник, 3. 11. 2007; Д. Девечерски, „Признања даровитим ученицима и њиховим менторима“, Дневник, 16. 12. 2006; Н. Пејчић, „Музички курсеви ‘Panopticum musicum’“, Дневник, 20. 8. 2004; A. Skakić, „Diplome učenicima, ali i profesorima“, Građanski list, 3. 9. 2003; Z. Surla, „Uzor im je ’Bela Bartok’ iz Budimpešte“, Građanski, 19/20. 7. 2003; Љ. Петрановић, „Признање младим пијанистима“, Дневник, 20. 11. 2001; Наташа Пејчић, „Талентом до звезда“, Дневник, 21. 6. 1996; Душан Михалек, „Чембалски деби“, Дневник, 6. 12. 1988; Марија Адамов, „Смисао за полифоно вођење гласова“, Позориште, децембар 1986; Марија Адамов, „Подстицајни миље“, Дневник, 9. 12. 1985; Ljubomir Stanojević, „Veliko ljudsko detinjstvo“, Glas Slavonije, 2. 12. 1983.
ПРИЛОЗИ:
Награда за животно дело Вери Хофман Момчиловић (WPTA)
Захвалница ЈОНС-а породици Момчиловић
Вера Хофман Момчиловић