HOFMAN MOMČILOVIĆ, VERA, muzički pedagog, pijanistkinja, čembalistkinja (Novi Sad, 17. 10. 1952). Otac Bruno Hofman: inženjer, predsednik JONS (1974–1978), član Izvršnog odbora Saveza Jevrejskih opština; rat proveo u logoru Mathauzen. Majka Mila Hofman: komercijalista. Suprug Slavko Šuklar, kompozitor → ćerka Dina Šuklar Vizeki (vidi ŠUKLAR VIZEKI, DINA). Suprug Predrag Momčilović, dramski umetnik i profesor na AUNS → ćerka Mina Momčilović Belić (vidi MOMČILOVIĆ BELIĆ, MINA). V. H. M. završila je osnovnu i srednju muzičku školu „Isidor Bajić“ u klasi Lidije Nikolić. Klavir je diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu u klasi prof. Mirjane Vukdragović. Usavršavala se na majstorskim školama za čembalo kod prof. Olivere Đorđević i Lusi Halman Rusel (Lussy Halman Russel). Diplomirala je čembalo na FMU u klasi Miloša Petrovića. Završila je specijalističke studije iz klavirske pedagogije na AUNS s temom „Rad sa početnicima“. Radila je kao nastavnik klavira u muzičkoj školi „Isidor Bajić“ (1977–2014). Muzičkim obrazovanjem i vaspitanjem učenika klavira uspešno se bavi pet decenija. Teoriju i praksu vezanu za rad s početnicima kontinuirano razvija kao specifično polje kompetencije u okviru klavirske pedagogije. Učenici iz njene klase imali su zapažene solističke nastupe, osvojili su preko stotinu nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima i u velikom broju se opredeljivali za profesionalnu muzičku delatnost. V. H. M. je samostalno vodila kurseve u okviru manifestacija UKLAPEVKA, YALE SMN Masterclass, Panoptikum muzikum. Redovno je sarađivala s profesorima klavira na AUNS kao pedagog čiji učenici pohađaju „nultu godinu“ na ovoj umetničkoj visokoškolskoj ustanovi. Od 2007. je sertifikovani ABRSM instruktor. Klavirskoj pedagogiji doprinela je rukovodilačkim i organizacionim radom s pozicija: šefa klavirskog odseka u M. Š. „Isidor Bajić“; predsednika Zajednice muzičkih škola Srbije; člana predsedništva EPTE Srbije; člana sekretarijata Klavirske sekcije Vojvodine; osnivača, člana Umetničkog saveta i rukovodioca majstorske škole pijanističkog takmičenja „Memorijal Isidor Bajić“; osnivača UKLAPEV-a (EPTA Vojvodine); člana Nadzornog odbora Saveza društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije. Član žirija bila je na festivalu „Zlatno zvonce“ (1999), Festivalu muzičkih škola Srbije (1999; 2000), Republičkom takmičenju u Srbiji (1999; 2001; 2003; 2007 – predsednik žirija), takmičenju „Josip Slavenski“ u Beogradu, takmičenju „Šopen – List“ (2002). Izvođačkim stvaralaštvom bavi se s fokusom na baroknoj i savremenoj muzici. Kao pijanistkinja i čembalistkinja održala je niz solističkih resitala i koncerata kamerne muzike. Ostvarila je trajne snimke za Radio Novi Sad, Radio Beograd i Radio Kopar. Nastupala je na festivalima NOMUS (Novosadske muzičke svečanosti) i „Sterijino pozorje“. Učestvovala je u premijernim izvođenjima kompozicija Viktora Ekimovskog, Slavka Šuklara, Jasmine Mitrušić Đerić, Stevana Divjakovića, Zorana Mulića i Zorana Jovanovića. Umetnički je sarađivala sa Simfonijskim orkestrom Muzičkog centra Vojvodine (MCV), Kamernim orkestrom MCV, Orkestrom Opere Srpskog narodnog pozorišta (SNP), Kamernim orkestrom M. Š. „Isidor Bajić“. Kao klavirska saradnica nastupala je s violinistom Florijanom Balažom, violončelistima Ištvanom Vargom i Timeom Kalmar, tenorom Nikolom Davidom (vidi DAVID, NIKOLA), flautistkinjama Radmilom Rakin Martinović i Sonjom Antunić. Kritika je njene, za novosadsku sredinu pionirske, čembalističke nastupe ocenjivala kao „sigurne“ i „stilski pročišćene“ (Mihalek, Dnevnik, 6. 12. 1986) i pozdravljala „smisao za atmosferu, agogičke nijanse i zdrav muzički i ritmički impuls“ (Adamov, Pozorište, dec. 1986). Komponovala je kadence za solističke koncerte. Nagrade za pedagoški i umetnički rad dodelila su joj reprezentativna strukovnih udruženja. Među nagradama se izdvajaju: Priznanje za izuzetan doprinos pijanističkoj umetnosti (EPTA, 2001); Specijalna nagrada za umetnička i pedagoška dostignuća (Zajednica muzičkih i baletskih škola Srbije, 2008); Priznanja za izuzetan doprinos radu Udruženja muzičkih i baletskih pedagoga Srbije (2014); Priznanje za rezultate u oblasti muzike (Grad Novi Sad, 2003; 2005; 2006), Nagrada Izvršnog veća AP Vojvodine za rezultate u muzici i obrazovanju (2006); Nagrada za životno delo (WPTA, 2015). Od detinjstva je uključena u umetničke programe Jevrejske opštine Novog Sada (JONS) kao članica dečjeg i omladinskog kluba. Na zajedničkom letovanju omladine jugoslovenskih jevrejskih zajednica održala je predavanje o jevrejskim kompozitorima, u čemu joj je pomogao pijanista Andrija Preger (vidi PREGER, ANDREJA). Tokom studiranja bila je aktivna i u Jevrejskoj opštini Beograda. Redovno je nastupala u sklopu formalnih (koncerti, priredbe) i neformalnih (čajanke, purimske zabave) okupljanja članova JONS. Redovno je organizovala koncerte svojih učenika u JONS. Na skupu sefardskih Jevreja Evrope u Sofiji (1993) nastupila je sa tenorom Nikolom Davidom. Održala je niz predavanja o jevrejskoj muzici. Jedno od predavanja realizovala je sa Svenkom Savić na temu života i dela novosadske pijanistkinje jevrejskog porekla Vere Šosberger (vidi ŠOSBERGER, VERA). Sa suprugom Predragom Momčilovićem učestvuje u kreiranju i realizaciji žanrovski mešovitih priredbi JONS.

LITERATURA: S. Stefanović, „Talenti oduševili englesku publiku“, Blic, 26. 9. 2008; N. P-j, „Iskustvo učenja kroz časove, predavanja i koncerte“, Dnevnik, 3. 11. 2007; D. Devečerski, „Priznanja darovitim učenicima i njihovim mentorima“, Dnevnik, 16. 12. 2006; N. Pejčić, „Muzički kursevi ‘Panopticum musicum’“, Dnevnik, 20. 8. 2004; A. Skakić, „Diplome učenicima, ali i profesorima“, Građanski list, 3. 9. 2003; Z. Surla, „Uzor im je ’Bela Bartok’ iz Budimpešte“, Građanski, 19/20. 7. 2003; LJ. Petranović, „Priznanje mladim pijanistima“, Dnevnik, 20. 11. 2001; Nataša Pejčić, „Talentom do zvezda“, Dnevnik, 21. 6. 1996; Dušan Mihalek, „Čembalski debi“, Dnevnik, 6. 12. 1988; Marija Adamov, „Smisao za polifono vođenje glasova“, Pozorište, decembar 1986; Marija Adamov, „Podsticajni milje“, Dnevnik, 9. 12. 1985; Ljubomir Stanojević, „Veliko ljudsko detinjstvo“, Glas Slavonije, 2. 12. 1983.

PRILOZI:

Nagrada za životno delo Veri Hofman Momčilović (WPTA)

Zahvalnica JONS-a porodici Momčilović

Vera Hofman Momčilović