Лексикографска издања темељ су истраживачког рада у науци и култури.

Примена теоријско-сазнајних модела на предметне области неупоредиво је тежа и изазовнија без „трезора“ консолидованог знања који чине енсиклопедије, лексикони, антологије, речници и библиографије. С обзиром на то да се лексикографски и библиографски послови мање вреднују од истраживачких остварења с предзнаком научне оригиналности, а да су често захтевнији и осетљивији за обављање, као и подложнији ригорозним оценама од стране критике, не изненађује њихово отежано функционисање у националним оквирима.

У оквиру пројекта „Јеврејски музичари у Новом Саду“, иницираног од стране Јеврејске општине Новог Сада, а реализованог уз подршку новосадске Градске управе за културу, кренуло се управо овим „путем којим се ређе иде“ – у правцу лексикографске обраде за којом постоји и научна и културна потреба. Третман јеврејског становништва у историји европске цивилизације, с Холокаустом као најужаснијим, али не и јединим извором „нечисте савести“ према Јеврејима, на дневни ред континуирано ставља питање о колективном памћењу јеврејских заједница и њиховој позицији у ширим друштвеним оквирима. Тачно је да актуелност разобрученог насиља на Блиском Истоку ствара неповољно дневнополитичко окружење за рад на овом пројекту, али оно не би смело да оптерећује рецепцију истраживачких стремљења ка очувању и актуелизацији јеврејске културне баштине, нити да доведе до промене односа према страдалничкој улози Јевреја у европској историји. Бар је такав став аутора овог пројекта, став који имплицира несмањену обавезу чланова научне заједнице да подрже саморефлексивне и тестаментарне напоре јеврејског корпуса у непосредном окружењу.