ШОСБЕРГЕР ВЕРА, пијанисткиња и професор клавира (Нови Сад, 16. 5. 1927 – 9. 1. 1972). Отац Јене, трговац, мајка Лили, рођ. Фурст, домаћица. Сестра Мира, психолог и научница. За време Другог светског рата, с породицом се сели у Будимешту. Интернирана у концентрациони логор Берген-Белзен у којем је била од 1. јуна 1944. до 6. децембра 1944. По завршетку рата, враћа се у Нови Сад. Уписује Музичку академију у Београду 29. септембра 1945. Клавир је студирала у класи проф. Ћирила Личара, док је хармонију пратила код проф. Станојла Рајичића, музичке облике код проф. Петра Бингулца, историју музике код проф. Косте Манојловића, контрапункт код Марка Тајчевића итд. За време студија добила је Другу награду на Омладинском фестивалу Југославије у Београду 11. новембра 1948. године. Дипломирала је клавир с одличним успехом и описном оценом „изузетна“ 14. јуна 1949. године. По повратку у Нови Сад, купује клавир од Ренеа Гутмана и наставља да наступа, одржавајући контакте са пијанисткињама и клавирским педагозима Новог Сада, Милицом Моч и Јеленом Касовицом. Следе године усавршавања у Загребу (проф. Светислав Станчић), у Швајцарској (проф. Едвин Фишер, стручњак за Бетовена), у Паризу (проф. Чиколини), те поново у Швајцарској (проф. Клара Хаскил). Премда је кратко време 1956. године предавала у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду, одлучује се за каријеру професионалне пијанисткиње, односно концертне уметнице. Сматрана је „солисткињом Радио Новог Сада“, иако није била у сталном радном односу у овој медијској кући. Први снимак за Радио Нови Сад реализовала је 1954, а последњи 1965. године. Наступала је солистички или у камерним ансамблима са сопраном Аницом Цепе, солисткињом Опере СНП, са Милицом Моч, пијанисткињом, са Клаудијом Тот, виолончелисткињом, Антоном Еберстом, кларинетистом идр. Свирала је на опроштајном концерту проф. Милице Моч када је ова уважена педагошкиња свирала са својим ученицима. Имала је укупно 30 наступа у земљи и иностранству. Од 1965. престаје с јавним наступима. Након концерта с Новосадском филхармонијом у част 200 година рођења В. А. Моцарта у Новом Саду 10. јануара 1956, гостовала је с истим програмом и у Београду, у сали Коларчеве задужбине. Критика у листу Република од 14. фебруара 1956. испратила је овај догађај (иницијал Р), као и у часопису Савременик, јул-август, 1956, стр. 173 – 174 (Андреја Прегер). У критици из 1954. године Ђорђе Шаула, поводом гостовања В. Ш. у Загребу истиче „леп тон, богат преливима“ (према цитирању у емисији Д. Михалека о В. Шосбергер на Радију Н. Сад). В. Шосбергер је одржавала живе контакте са бројним уметницима (Енрико Јосиф, композитор, Михајло Келбли, кларинет, Илија Врсајков, виолиниста, идр). Вера Шосбергер је трагично преминула извршивши самоубиство. Утопила се у Дунаву.
ЛИТЕРАТУРА: Svenka Savić: Veri Šosberger u spomen, Futura publikacije – Novi Sad, 2000; Anton Eberst: Muzički brevijar Vojvodine, Prosveta – Novi Sad, 1972, str. 117; Anton Eberst: 25 godina Muzičke redakcije Radio Novog Sada: 1949-1974, Radio Novi Sad – Novi Sad, 1974, str. 43; Anton Eberst: 30 godina Saveza Udruženja muzičkih umetnika Jugoslavije: 1950 – 1980, Savez Udruženja muzičkih umetnika Jugoslavije – Novi Sad, str. 125; Anton Eberst: Muzički brevijar Novog Sada, priv. izdanje, Novi Sad, 1997, str. 95; Leksikon jugoslavenske muzike, 1984, Zagreb, knjiga 2, ME-Z; Dušan Mihalek, Radio Novi Sad, Dokumentacija br. 13471/1950 u trajanju od 54,30 minuta „Portret Vere Šosberger (I deo)“ Radio Novi Sad, najverovatnije krajem 80-tih godina; Andrеja Preger: Savremenik, Beograd, jul-avgust, str. 173-174; Ante Sorić (ur.): Jews in Yugoslavia, Muzejski prostor – Zagreb, 1989; Pavle Šosberger: Novosadski Jevreji, Književna zajednica Novog Sada – Novi Sad, 1988; Pavle Šosberger,: Jevreji u Vojvodini, Prometej -Novi Sad, 1998, str. 82;
Вера Шосбергер (фото извор А. Еберст, Музички бревијар Новог Сада)
Студентска књижица – индекс Вере Шосбергер (фото извор С. Савић: Вери Шосбергер у спомен)
Програм концерт поводом 200 година од Моцартове смрти
Плакат за концерт