KLEMENČIĆ (PEKELMAN), KLEMENS, glumac, operski i operetski pevač, reditelj, baletski igrač i koreograf (Lavov, Poljska, 27. 9. 1893– Beograd, Logor Sajmište, 1942. ili okolina Osijeka). Veliku maturu završio je u Lavovu. Na sceni je prvi put nastupio u rodnom gradu 1909. godine. U Novi Sad je stigao s talasom „bele emigracije“ 1920. godine. Angažovan u Narodnom pozorištu Dunavske banovine od 1. 11. 1920. do 31. 8. 1927. odakle prelazi u beogradsku Operu. Bio je šef „Agencije za strane artiste“ pri „Udruženju glumaca Jugoslavije“ do 6. 4. 1941. Kao član Narodnog pozorišta ostao je zapamćen kao „najsvestraniji scenski umetnik u izvođačkom ansamblu i ljubimac publike“ (Milanović, 2017: 179), te „neprevaziđeni bufo-tenor i tanckomik (isto)“. U Leharovoj opereti Grof od Luksemburga (premijera 15. 12. 1920, dirigent L. Matačić) osmislio je koreografiju za baletski umetak Strast Pjeroa (na Rubinštajnovu Noć), te se smatra pionirom „baletske umetnosti u Novom Sadu“ (isto). Samo u sezoni 1923/24. nastupio je čak 92 puta u Novom Sadu ili na gostovanjima. Često je u jednoj istoj predstavi tumačio više uloga kao, na primer, u Hofmanovim pričama Ž. Ofenbaha, koje je i režirao i igrao četiri manje uloge ili u Prodanoj nevesti B. Smetane gde je bio baletski koreograf i Vašek. U Narodnom pozorištu Dunavske banovine režirao je brojne opere i operete, te uradio koreografiju za gotovo sve baletske tačke i plesne odlomke, čak i u dramskim predstavama. Uspevao je da horske pevačice poduči plesnim pokretima, te da ih uključi u svoje koreografije. Stalna partnerka mu je bila tada jedina profesionalna balerina NP Valentina Valjina, te su kao par stvorili uslove za početke negovanja umetničke igre u Novom Sadu. K. K. bio je angažovan u Novom Sadu i van Narodnog pozorišta, učestvujući u društveno-zabavnom životu Grada kao koreograf i igrač sa partnerkama V. Valjinom, M. Šenk i Milkom Mihlovom. Nakon njegovog prelaska u Beograd, novine su veličale njegov doprinos ukupnom radu novosadskog teatra: „„G. Klemenčić je za četiri godine svoga rada u našem Narodnom pozorištu dokazao da je jedna takva snaga, koju će teško biti zameniti. Pre svega to je bio jedan univerzalan umetnik, odličan režiser, pevač, komičar, koreograf i baletni plesač, koji je naš mali balet i stvorio i držao. Dosta je da spomenemo da je g. Klemenčić režirao ove opere: Faust, Madam Baterflaj, Karmen, Đamile dr. – sve stvari, koje su na našoj pozornici sa sjajnim uspehom davane. U baletu je davao takve prvoklasne kreacije, kao što su npr. ‘Vampir’ i ‘Danse Makabr’ Može se reći da je g. Klemenčić bio opšti ljubimac naše pozorišne publike, i to ne samo kao član našeg Pozorišta, nego i društveno, kao čovek, koji je ljubazno i besplatno režirao i aranžirao i privatne predstave, zabave i dr. …Mi nećemo da ulazimo u pitanje zašto je moralo do toga doći, ali smatramo za našu dužnost da izjavimo naše žaljenje zbog odlaska tako odličnog člana naše glumačke družine“ (A-m, Savremeni Novi Sad, 1925). Izgleda da je prelazak u Beograd bio kratkotrajan, jer štampa izveštava da je u sezoni 1926/27. ponovo angažovan na sceni NP: „Klemens Klemenčić-Peklman reditelj i član Novosadskog Narodnog Pozorišta, ljubimac novosadske publike i odličan igrač, kako smo izvešteni, angažovan je od strane pozorišne uprave i za iduću sezonu 1926-1927. Od naše strane pozdravljamo ovu odluku pozorišne uprave, jer mi se možemo samo istinski radovati tome, da je Novi Sad i na dalje u položaju da uživa u savršenoj i umetničkoj igri g. Klemenčića. Novosađani su se već i suviše navikli na svog Pekela, a da bi novosadsku operetu mogli bez njega i zamisliti“. (A-m, Zastava, 1925). Godine 1927. pozorišne kolege su mu priredile „korisnicu“ zbog odlaska na studije (negde se pominje i lečenje u Beču). Iste godine štampa izveštava o zarukama K. K (A-m, Zastava, 1927). Karijera mu je prekinuta 1942. kada je, kao Jevrejin, streljan na beogradskom Sajmištu. Neki izvori tvrde da je nastradao negde kod Osijeka.

REŽIJE: Prodana nevesta, Trubadur, Madam Baterflaj, Hofmanove priče, Gejša, Igračica Kaća, Karnevalska vila, Bosonoga igračica, Kloklo, Travijata, Slepi miš, Faust, Karmen, Đamile, Plastične slike (za čajanku), Dečji bal, Scena iz španskog života – pantomima s igranjem (za čajanku).

ULOGE: Knez Vasilije Vasiljevič (Graf od Luksemburga), Vašek (Prodana nevesta), Frank (Slepi miš), Spoleto (Toska), Špicl (Tri devojčice), Moša Pfeferkorn (Drotar), Mihail (Baron Ciganin), Valerštajn (Jesenji manevar), Marulo (Rigoleto), Boni (Kneginja čardaša), Kaliko (Madam Pompadur), Napoleon Sent Kloš (Bajadera), Menelaj (Lepa Jelena), Valner (Šumareva krista), Sekretar (Holandska ženica), Hipolit Galipo (Fraskita), Vun Či (Gejša), Leander Bil (Igračica Kaća), Sluga (Igra u sreću), Baron Župan (Grofica Marica), Hubert fon Milcenburg (Karnevalska vila), Bašmačkin (Poslednji valcer), Žoli Džeferson (Orlov), Jonel Bolesku (Ciganska ljubav), Stiks (Orfej u paklu), Severin Kornšon (Klo-klo), Don Andreja (Perikola), Strast Pierota – duet (Baletni umetak); Pizzicato – duet (Baletski divertisman), baletska scena (San letnje noći), Veliki baletski divertisman (Kavalerija rustikana), Veliki balet (Faust), Baletski divertisman (Pajaci), igračke tačke (Prodana nevesta, Put oko sveta, Holandska ženica, Bajadera, Gejša, Orlov, Stambolska ruža), Ruka – mimički skeč, Svirač i igračica – mimička scena, Majstor Hilari (San Majstora Hilarija), Valcer, Tango (čajanka sa igrankom Srpsko-ruskog društva), Prosidba (čajanka).

KOREOGRAFIJE:Strast Pierota (baletni umetak), San majstora Hilarija – pantomima sa baletom (koncertni deo zabave), Amerikanska igra (baletni umetak), igračke tačke (Prodana nevesta, San letnje noći, Holandska ženica, Fraskita, Poljačka krv, Gejša, Verenica njegovog veličanstva, Grofica Marica, Senjer Polišinel).

LITERATURA: Miodrag Milanović: „Bečke operete na novosadskoj sceni i životne sudbine njenih stvaralaca jevrejskog porekla“ u: Jevreji u pozorišnom životu Novog Sada, ur. dr Zoran Maksimović, 2022, Pozorišni muzej Vojvodine – Novi Sad, 173 – 204; Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta, LJ. M. I V. V., https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=6068; Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta, Umetnička igra u Novom Sadu do osnivanja baleta, LJ. M. https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=16799 A-m, Pozorište, Jedinstvo, 15. IV 1920; A-m, Dnevnik iz Pozorišta, Jedinstvo, 29. XII 1920; A-m, Dnevnik, Pozorište, Jedinstvo, 3. II 1921; A-m, Pozorište, Zastava, 4. II, 8. II 1921; A-m, Srpsko narodno pozorište, Zastava, 8. II 1921; A-m, Baletni divertisman, Zastava, 15. II 1921; A-m, Balet u našem pozorištu, Zastava, 18. II 1921; A-m, Šekspir „San letnje noći“, Zastava, 2. III 1921, 3. III 1921; A-m, Premijera u Pozorištu, Jedinstvo, 2. III 1921; A-m, Pozorište, Zastava, 10. VI 1921; A-m, Proslava 25-ogodišnjice Vilovčeve, Jedinstvo, 15. VI 1921; A-m, Početak pozorišne sezone, Jedinstvo, 4. IX 1921; O. S(uboti)ć, „Graf Luksemburg“, Zastava, 21. IX 1921; A-m, Pozorište, Zastava, 11. X , 6. XI 1921; A-m, Iz pozorišta, Jedinstvo, 12. X 1921; Hr., „Tri devojčice“, Jedinstvo, 31. I 1922; A-m, Kostimirana zabava, Zastava, 18. II 1922; A-m, Pozorište, Jedinstvo, 1. III 1922, 5. III 1922, 7. III 1922, 11. III 1922; A-m, Premijera Leharove operete „Drotar“, Jedinstvo, 3. VI 1922; A-m, Baletno veče, Zastava, 11. XI 1922; A-m, Dečja zabava, Jedinstvo, 19. XI 1922; A-m, Baletno veče, Jedinstvo, 30. XI 1922, 27. XII 1922; O. S(uboti)ć, „Prodana nevesta“ – Gostovanje G. M. Tucakovića i baleta, Zastava, 23. XI 1923; A-m, Čajanka, Jedinstvo, 7. XII 1923; A-m, Čajanka Dobrotvorne Zadruge Srpkinja Novosatkinja, Zastava, 11. XII 1923; A-m, Zašto ide g. Klemenčić?, Zastava, 11. XII 1923; A-m, Pozorište, Jedinstvo, 9. V 1924; A-m, Pozorišni repertoar, Jedinstvo, 1. IV 1925; A-m, „Holandska ženica“, Jedinstvo, 5. IV 1925; O. S(uboti)ć, Gostovanje gđice Mihl u „Bajaderi“, Zastava, 31. V 1925; A-m, Iz albuma dr. Hraško, Savremeni Novi Sad, 17. VI 1925; A-m, „Fraskita“ od F. Lehara (18. o. m.), Zastava, 17. VI 1925; O. S(uboti)ć, Fraskita (Premijera): Opereta u 3 čina. Muzika od F. Lehara, Zastava, 18. VI 1925, 20. VI 1925; B. J., Fraskita, Jedinstvo, 21. VI 1925; A-m, Naš omiljeni g. Klemenčić odlazi iz Novog Sada, Savremeni Novi Sad, 28. VI 1925; A-m, Umetnički koncert sa igrankom, Jedinstvo, 26. VII 1925; A-m, Koncert ruskih ratnih invalida, Zastava, 1. VIII 1925; A-z, Otvaranje pozorišne sezone. Publika zanemaruje potpuno dramu, a obilno posećuje operetu, Zastava, Novi Sad, 12. IX 1925; O. S(uboti)ć, Poljačka krv (premijera 22. septembra o. g.), Zastava, 24. IX 1925; A-m, Poziv na Čajanku sa igrankom, Zastava, 3. X 1925; A-m, Gejša (Premijera), Zastava, 27. X 1925; A-m, Gejša. Reditelj Gospodin Klemenčić, Novi Sad, 8. XI 1925; A-m, Čajanka društva „Knjeginje Zorke“, Novi Sad, 11. XII 1927; A-m, „Poslednji valcer“, od O. Štrausa, Zastava, 8. VIII 1926, 12. VIII 1926; A-m, Repertoar Narodnog pozorišta, Zastava, 19. X 1926; A-m, Intenzivan rad Pozorišne Uprave, Novi Sad, 23. X 1926; A-m, Premijera „Orlova“, Novi Sad, 30. X 1926; O. S(uboti)ć, „Stambolska ruža“ (Premijera 25. I o. g.), Zastava, 17. I 1927; A-m, „Klo–Klo“ – premijera 25. marta, Zastava, 27. III 1927; A-m, Jedna simpatična veridba. Pekelman se ženi, Novi Sad, Zastava, 12. II 1927;