ХАЈОШ, ЈОЗЕФ, JOSEPH, JENÖ, ЏО, ЖО

JEVREJSKI MUZIČARI U NOVOM SADU

Početna » HAJOŠ, JOZEF, JOSEPH, JENÖ, DŽO, ŽO

HAJOŠ, JOZEF, JOSEPH, JENÖ, DŽO, ŽO

HAJOŠ, JOZEF, JOSEPH, JENÖ, DŽO, ŽO (Melenci mađ. Malencze, 10. 3. 1907 – Sen Le La Fore franc. Saint Leu la Forêt, 26. 8. 1984), kompozitor, dirigent, scenarista, stvarao pod pseudonimom Heri Bolds (Harry Bolds, Harry Bols). Otac Julije Đula Hajoš, preduzetnik i fabrikant, vlasnik fabrike džakova, konopaca i ponjava „Šif i Hajoš” u Novom Sadu. Majka Rosa, devojački Šefer, domaćica. Deda Avram Šif, preduzetnik. Braća Nandor, preduzetnik, Ernest, filmski režiser. Sestra Aranka. Supruga Karmen Arkeros. Bio je darovit učenik i fudbaler, član juniorske ekipe jevrejskog sportskog kluba Juda Makabi u Novom Sadu. Premda ga je otac poslao na studije arhitekture u Beč, završio je muzičku teoriju na bečkoj Muzičkoj akademiji (tada dvogodišnji konzervatorijum) od 1926 – 1928. godine, u klasi Kamila Horna. Potom se seli u Berlin gde je delovao kao pijanista i kapelmajstor, te kompozitor šlagera i popularne muzike. Prve uspehe kao kompozitor postiže kada je u saradnji sa Šarlom Ambergom i F. Švarcom napisao šlager „Wissen Sie, daß Ungarisch sehr schwer ist“ (Znate li da je mađarski težak jezik?). Na Takmičenju šlagera u berlinskoj Skali 1931. osvojio je prvu nagradu s numerom pod nazivom „Ich hab’ Dich einmal geküßt” (Jednom sam te poljubio; tekst: F. Švarc, muzika i interpretacija: DŽ. Hajoš). Istovremeno započinje karijeru kompozitora filmske muzike radeći prvi put na filmu „Kreuzworträtsel”(Ukrštenica) sa Peterom Šefersom i Ginterom Svenom. Bio je i vođa ansambla Jozef Hajoš i 12 solista koji je nastupao u svim važnijim salama tadašnjeg Berlina (npr. Pale de dans). Godine 1933. zbog političke situacije odlazi u Budimpeštu, a naredne u Pariz u egzil. Tamo nastavlja da se bavi filmskom muzikom pišući najpre za film „Le roi des Champs-Élysées“ (Kralj Šanzelizea) u režiji Maksa Noseka, u kojem je glavnu ulogu tumačio tada čuveni Baster Kiton. Neposredno pre izbijanja Drugog svetskog rata prijavio se u Legiju stranaca (nosio je br. 7258 pešadijskog 21. puka RMVE). Učestvovao je u bici u Ardenima kod Sešoa 1941. godine, posle koje je zadržan u bolnici na lečenju. Po izlasku ga je sakrio knjigovođa iz izdavačke kuće Šudens (Choudens), kod kojeg je bio do kraja rata. Tu je primio i vest o stradanju njegove porodice u raciji u Novom Sadu. Posle rata deluje u Parizu gde nastavlja da piše muziku za film. Sarađivao je sa čuvenim predstavnicima ondašnje kinematografije kao što su Maks Nosek, Herbert Jutke, Rišar Potije, Maks de Vokurbej, Jožef Misik, Emil Martonfi, Alfred Rode, Rober Vernaj, Žerar Karlije idr. Sarađivao je i s svojim bratom Ernestom Hajošem, filmskim režiserom, kao i sa nemačkim kompozitorom filmske muzike Paulom Desoom, francuskim kompozitorom Morisom Ivenom, mađarskim kompozitorom Deže Lošoncijem, francuskom scenaristom, režiserom i ton-majstorom Emilom-Edvinom Rejnerom. Godine 1950. radio je postprodukciju muzike Oskara Štrausa za film „Der Reigen“ (fr. Rondo, preveden na srpski kao Vrteška) reditelja Maksa Ofilsa, prema romanu A. Šniclera. Ovaj film je bio nominovan za nagradu Oskar. Poslednju muziku za film napisao je 1963. godine. Radio je i muziku za televizijske serije, emisije za decu itd.

BIBLIOGRAFIJA: šlageri „Egy kicsit veszélyes“ (Malo je opasno), „Egy szót keresek év-keringő“ (Tražim jednu reč valceru), „Cigányzenét röpít a szellő“ (Cigansku muziku nosi povetarac), „Träum, mein kleines Baby“ (Sanjaj, moja mala bebi), „Spiel mir ein Lied aus meiner Heimat“ (Sviraj mi pesmu iz domovine), „Un p’tit tbéguin“ (Malo simpatije), „Le moulin qui jase“ (Brbljivi mlin), „Pirouette“ (Pirueta), „L’Amour chante au clair de lune“ (Ljubav peva na mesečini), „Vous que j’aimerai“ (Vi ste ona koju volim), „Kermesse“ (Sajam), „Un soir d’hiver … tard“ (Jedno zimsko veče… prekasno); operete „Dinom-dánom”(Dinom-danom), „Az áprilisi vőlegény”(Aprilski mladoženja), “Mariages d’amour” (1956, Brakovi ljubavi);

FILMOGRAFIJA (izbor): „Kitty schwindelt sich ins Glück“ (1932, Kiti se vrti od sreće); „Strafsache von Geldern“ (1932, Kažnjivo zbog novca); „Le Roi des Champs-Élysées“ (1934, Kralj Šanzelizea); „Fanfare d’amour“ (1935, Fanfare ljubavi); „Ether Symphony“ (1936, Simfonija Eter); „27, rue de la Paix“ (1936, Ulica mira br. 27); „Le Mensonge de Nina Petrovna“ (1937, Laž Nine Petrovne); „Taras Bulba“ (1938, Taras Buljba); „Les Gaietés de l’exposition“ (1938, Radosti izložbe); „La signora di Montecarlo“ (1938, Gospođa iz Montekarla); „Hölgyek előnyben“ (1939, Dame preferiraju); „Le Danube bleu“ (1940, Plavi Dunav); „La Femme fatale“ (1946, Fatalna žena); „On ne meurt pas comme ça“ (1946, Ne umire se tako); „L’Insaisissable Frédéric“ (1946, Neuhvatljivi Frederik); „Tombé du ciel“ (1946, Pad neba); „L’Éventail d’Emil“ (1947, Emilov obožavatelj); „Cargaison clandestine“ (1948, Tajni teret), „Émile l’Africain“ (1948, Emil Afrikanac); „La Nuit blanche“ (1948, Bela noć); „Fantômas contre Fantômas“ (1949, Duhovi protiv duhova); „Ainsi finit la nuit“ (1949, Konačno na kraju noći); „Casimir“ (1950, Kazimir); „La Ronde“ (1950, Vrteška); „Rendez-vous avec la chance“ (1950, Susret sa srećom); „Quai de Grenelle“ (1950, Ke Grenel); „Le Traqué“ (Gunman in the Streets) (1950, Strelac na ulici); „L’Inconnue des cinq cités“ (A Tale of Five Cities) (1951, Priča o pet gradova); „L’Aiguille rouge“ (1951, Crvena igla); „Le Plaisir“ (1952, Užitak); „L’envers du Paradis“ (1953, Druga strana raja); „Un acte d’amour“ (1953, Čin ljubavi); „Mathias Sandorf“ (1963, Matijas Zandorf); „Les Aventures de Saturnin“ (televizijski feljton) (1965, Avanture Saturnena);

DISKOGRAFIJA: La Flûte Enchantée (Začarana flauta), Pathé, 1960.

https://www.discogs.com/release/23723165-Joe-Hajos-La-Fl%C3%BBte-Enchant%C3%A9e;

Mathias Sanders (Matijas Zanders), Barcley, 1963. https://www.discogs.com/release/6946818-Joe-Hajos-Mathias-Sandorf