ŠVARC, RIKARD, (nadimak DUNDO), kompozitor, dirigent, pedagog i muzički pisac (Zagreb, 20. IX 1897 – logor Jasenovac, 1942). Otac Ljudevit (Lavoslav), pravnik i političar, prvi poslanik jevrejskog porekla u Hrvatskom saboru. Majka Irda (Sida) (rođ. Kraus). Brat Vilim, službenik i jevrejski aktivista, jedan od osnivača i prvih vođa Saveza jevrejskih omladinskih udruženja u Slavonskom Brodu (1919). Sestre Nada i Ana Marija. Supruga Verica (rođ. Jovanović). Sin Milorad (Luj, Ludvig). Potomak ugledne jevrejske porodice iz Velike Kanjiže (mađ. Nagykanizsa). Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zagrebu. Muzičko obrazovanje započeo je u Zagrebu gde je učio violinu (Vaclav Huml), klavir (Ernest Kraut) i teorijske predmete (Franjo Dugan i Fran Lotka). Po povratku iz vojske 1918. počinje da studira hemiju, po želji svog oca, na Tehničkom fakultetu u Zagrebu (1918/19), da bi prešao na Visoku tehničku školu u Beču. Tamošnji bogat muzički život učinio je da već 1919. upiše Akademiju za muziku i izvođačke umetnosti gde je studirao kompoziciju (Arnold Šenberg, Alban Berg i Jozef Marks), klavir (Franc Jozef Mozer) i dirigovanje (Ludvig Kajzer). U Zagreb se vratio 1922. godine i održao koncert sopstvenih kompozicija u Hrvatskom glazbenom zavodu 28. septembra. Njegova dela se zatim izvode po Evropi i u Americi. Iz finansijskih razloga prekida studije i počinje da podučava muziku, te da se bavi dirigovanjem u Osijeku i Splitu (1922 – 1926). U Osijeku, uz Maksa Ungera, uspeva da muzičku školu preinači u Gradski konzervatorijum pišući za njega nastavni plan. Tu diriguje i Pevačkim društvom „Kuhač“, a piše i muzičke kritike za različige listove (nemački Die Drau, Kazališni list, Jugoslovenski muzičar i Hrvatski list). U Splitu 1. 4. 1927, u saradnji sa violinistkinjom Mari Žeželj i pijanistkinjom Jelkom Karlovac, osniva privatnu muzičku školu. Tu je vodio i Pevačko društvo „Zvonimir“ i dirigovao simfonijske koncerte Splitske filharmonije. Nastavlja i svoju kritičarsku delatnost za listove Novo doba i Jutarnji list. Na poziv kralja Aleksandra dolazi u Beograd, kao učitelj deci porodice Karađorđević. Od 1926. do 1937. bio je profesor klavira i teorijskih predmeta u muzičkoj školi „Stanković“ u Beogradu, gde je jedno vreme delovao i kao pomoćnik direktora. Kao dirigent orkestra ove škole pripremio je koncert dela Pergolezija, Gluka i Mocarta s učenicima solo pevanja u Narodnom pozorištu u Beogradu. U sezoni 1927/28. bio je i dirigent Beogradske opere. Držao je predavanja iz istorije muzike na Kolarčevom Narodnom univerzitetu (1934 – 1938). Određeni izvori navode da je svoju Svečanu muziku za 27. 10. 1935. za harmonijum, klavir ili orgulje sam izveo u čast utemeljenja Velike lože nezavisnog ordena Bene Berita (Sinova Saveza) za Jugoslaviju, koje je upriličeno u Jevrejskoj opštini u Beogradu 27. oktobra 1935. godine po svim masonskim ceremonijama. Leta 1936. seli se u Novi Sad gde je do 1941. obavljao dužnost direktora Muzičke škole „Isidor Bajić“ (koju je on nazvao Narodni konzervatorijum) i gde je, zajedno sa Svetolikom Pašćanom, doprineo razvoju muzičkog života Grada. Angažovao se i kao dirigent pa je ostvario zapažene koncerte izvodeći za novosadsku publiku Hajdnov oratorijum Stvaranje sveta i druga dela. Na ovim koncertima se pojavljuje i kao predavač, odnosno komentator dela. Od 1. 8. 1937. do 31. 7. 1940. honorarno je bio zaposlen i kao dirigent u Narodnom pozorištu Dunavske banovine. Bio je mobilisan 1940. u Sarajevu, zatim u Makedoniji, a posle vojnog sloma Kraljevine Jugoslavije aprila 1941. odlazi u Zagreb kod oca, sestre Nade i trogodišnjeg sina. Zbog svog jevrejskog porekla, uhapšen je 30. 6. 1941. i odveden u Zagrebački zbor, a odatle 2. ili 3. 7 u Gospić. Potom sledi premeštaj u logor Slana na Pagu, pa u logor Kraplje (Jasenovac I), gde je 1941. preminuo. Njegov otac, kao ugledni advokat i javni radnik, pisao je 6. 7. 1941. poglavniku Anti Paveliću da poštedi njegovog sina. Molba je prosleđena Andriji Artukoviću koji je rešenje po ovom predmetu odložio na tri meseca.
R. Š. se aktivno bavio komponovanjem još od gimnazijskih dana. Napisao je ukupno 27 dela, od kojih su neka izgubljena. Pored toga, aranžirao je numere za dramske predstave Narodnog pozorišta Dunavske banovine. Njegov opus karakteriše neoromantičarski muzički jezik, premda se u ranim radovima primećuje uticaj muzičkih strujanja početka 20. veka (Albumblatt za klavir). Kao muzički pisac objavljivao je za časopise Zvuk i Muzički glasnik. Zajedno sa Milojem Milojevićem i Kostom Manojlovićem, osnovao je časopis Muzika (1928/29) i bio njegov prvi urednik. Sarađivao je i sa Stanom Đurić Klajn. Pisao je i za druge publikacije (Morgenblatt, Sportsko-turistički Lloyd), a u časopisu Židov objavio je oko 800 članaka različite tematike.
Povodom proslave 100 godina od rođenja R. Š, održan je koncert u Novom Sadu na kojem su izvođena njegova dela.
BIBLIOGRAFIJA: Bez naslova za klavir (1915); Mrtvo jezero, za alt i klavir (1916) i U mistične noći za mecosopran i klavir (1917) na stihove Dragutina Domjanića; Mali preludijum za klavir (1916), Preludijum za klavir (1921); Sonata za violinu i klavir u c-molu (1921); Varijacije i fugato za klavir na temu Mocartovog menueta (1922); Albumblatt za klavir (1923); Gudački kvartet u B-duru; Drugi gudački kvartet (1924); orkestarska balada Pod palubom za bariton i orkestar na tekst Vladimira Nazora iz ciklusa Galeoti; ciklus od pet solo-pesama na tekstove iz zbirke Arapske noći Hansa Betgea; Dečja svita za klavir; Sve utaman, solo pesma za sopran i klavir, tekst Vladimir Nazor; solo pesma Ponekad biva iz ciklusa Rane pesme Rajner Marije Rilkea; dva hora na jidiš tekstove Inser rebenju i Kinder kim te; Šluf man kind za sopran i mešoviti hor (1923); Svečana muzika za 25.10. 1935. za harmonijum, orgulje ili klavir (1935); Dečja svita za klavir (1935); Romantična simfonija (1938); Prolećna molitva za reči, za ženski hor (1938); Snoviđenja za život pravi, za mešoviti hor (1938); Muzika za igrokaz „Izmira“, za mešoviti hor i orkestar; Uzdaj se u boga (Graničari) za mešoviti hor i orkestar; Uspavanka za violinu i orkestar ili klavir i orkestar (sačuvana u fragmentima).
DIRIGOVANJA: San letnje noći, Đido, Graničari, Pokondirena tikva, Čučuk Stana.
LITERATURA: Richard Schwarz wikipedia https://hr.wikipedia.org/wiki/Rikard_Schwarz; Jasmina Janković: CD izdanje „Srpsko-jevrejski kompozitori stradali u Holokaustu“, SOKOJ – Beograd; Mirjana Sretenović: „Sećanje na Rikarda Švarca, kompozitora stradalog u Jasenovcu“, Politika, 21.11. 2022, https://www.politika.rs/sr/clanak/525937/Secanje-na-Rikarda-Svarca-kompozitora-stradalog-u-Jasenovcu; Miodrag Milanović: „Bečke operete na novosadskoj sceni i životne sudbine njenih stvaralaca jevrejskog porekla“ u: Jevreji u pozorišnom životu Novog Sada, ur. dr Zoran Maksimović, 2022, Pozorišni muzej Vojvodine – Novi Sad, 199 – 200; Tamara Jurkić Sviben: Glazbenici židovskog podrijetla u sjevernoj Hrvatskoj od 1815. do 1941. godine, doktorski rad, Sveučilište u Zagrebu, Hrvatski studij, 2016, rkp; Dušan Mihalek: „Rihard Švarc – Novi život Švarcove muzike“, 1997, academia.edu https://www.academia.edu/44986146/RIKARD_SCHWARZ_novi_%C5%BEivot_Schwarzove_muzike; Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta, V. V, https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=16369; A-m, J. Veselinović: „Đido“, Dan, 1937, br. 294, s. 8; A-m, Jovan Sterija Popović: „Pokondirena tikva“, Dan, 1939, br. 284, s. 7; A-m, Milorad Petrović: „Čučuk Stana“, Dan, 1940, br. 3, s. 8;
Rikard Švarc (foto Dušan Mihalek: „Rihard Švarc – Novi život Švarcove muzike“, 1997, academia.edu
https://www.academia.edu/44986146/RIKARD_SCHWARZ_novi_%C5%BEivot_Schwarzove_muzike
Novine Dan, razgovor s R. Švarcom povodom izvođenja njegove Romantične simfonije, 9. 7. 1940.
Plakat za promociju CD-a sa muzikom Rikarda Švarca, Sokoj, 17. novembar 2022.