ŠOSBERGER VERA, pijanistkinja i profesor klavira (Novi Sad, 16. 5. 1927 – 9. 1. 1972). Otac Jene, trgovac, majka Lili, rođ. Furst, domaćica. Sestra Mira, psiholog i naučnica. Za vreme Drugog svetskog rata, s porodicom se seli u Budimeštu. Internirana u koncentracioni logor Bergen-Belzen u kojem je bila od 1. juna 1944. do 6. decembra 1944. Po završetku rata, vraća se u Novi Sad. Upisuje Muzičku akademiju u Beogradu 29. septembra 1945. Klavir je studirala u klasi prof. Ćirila Ličara, dok je harmoniju pratila kod prof. Stanojla Rajičića, muzičke oblike kod prof. Petra Bingulca, istoriju muzike kod prof. Koste Manojlovića, kontrapunkt kod Marka Tajčevića itd. Za vreme studija dobila je Drugu nagradu na Omladinskom festivalu Jugoslavije u Beogradu 11. novembra 1948. godine. Diplomirala je klavir s odličnim uspehom i opisnom ocenom „izuzetna“ 14. juna 1949. godine. Po povratku u Novi Sad, kupuje klavir od Renea Gutmana i nastavlja da nastupa, održavajući kontakte sa pijanistkinjama i klavirskim pedagozima Novog Sada, Milicom Moč i Jelenom Kasovicom. Slede godine usavršavanja u Zagrebu (prof. Svetislav Stančić), u Švajcarskoj (prof. Edvin Fišer, stručnjak za Betovena), u Parizu (prof. Čikolini), te ponovo u Švajcarskoj (prof. Klara Haskil). Premda je kratko vreme 1956. godine predavala u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, odlučuje se za karijeru profesionalne pijanistkinje, odnosno koncertne umetnice. Smatrana je „solistkinjom Radio Novog Sada“, iako nije bila u stalnom radnom odnosu u ovoj medijskoj kući. Prvi snimak za Radio Novi Sad realizovala je 1954, a poslednji 1965. godine. Nastupala je solistički ili u kamernim ansamblima sa sopranom Anicom Cepe, solistkinjom Opere SNP, sa Milicom Moč, pijanistkinjom, sa Klaudijom Tot, violončelistkinjom, Antonom Eberstom, klarinetistom idr. Svirala je na oproštajnom koncertu prof. Milice Moč kada je ova uvažena pedagoškinja svirala sa svojim učenicima. Imala je ukupno 30 nastupa u zemlji i inostranstvu. Od 1965. prestaje s javnim nastupima. Nakon koncerta s Novosadskom filharmonijom u čast 200 godina rođenja V. A. Mocarta u Novom Sadu 10. januara 1956, gostovala je s istim programom i u Beogradu, u sali Kolarčeve zadužbine. Kritika u listu Republika od 14. februara 1956. ispratila je ovaj događaj (inicijal R), kao i u časopisu Savremenik, jul-avgust, 1956, str. 173 – 174 (Andreja Preger). U kritici iz 1954. godine Đorđe Šaula, povodom gostovanja V. Š. u Zagrebu ističe „lep ton, bogat prelivima“ (prema citiranju u emisiji D. Mihaleka o V. Šosberger na Radiju N. Sad). V. Šosberger je održavala žive kontakte sa brojnim umetnicima (Enriko Josif, kompozitor, Mihajlo Kelbli, klarinet, Ilija Vrsajkov, violinista, idr). Vera Šosberger je tragično preminula izvršivši samoubistvo. Utopila se u Dunavu.
LITERATURA: Svenka Savić: Veri Šosberger u spomen, Futura publikacije – Novi Sad, 2000; Anton Eberst: Muzički brevijar Vojvodine, Prosveta – Novi Sad, 1972, str. 117; Anton Eberst: 25 godina Muzičke redakcije Radio Novog Sada: 1949-1974, Radio Novi Sad – Novi Sad, 1974, str. 43; Anton Eberst: 30 godina Saveza Udruženja muzičkih umetnika Jugoslavije: 1950 – 1980, Savez Udruženja muzičkih umetnika Jugoslavije – Novi Sad, str. 125; Anton Eberst: Muzički brevijar Novog Sada, priv. izdanje, Novi Sad, 1997, str. 95; Leksikon jugoslavenske muzike, 1984, Zagreb, knjiga 2, ME-Z; Dušan Mihalek, Radio Novi Sad, Dokumentacija br. 13471/1950 u trajanju od 54,30 minuta „Portret Vere Šosberger (I deo)“ Radio Novi Sad, najverovatnije krajem 80-tih godina; Andreja Preger: Savremenik, Beograd, jul-avgust, str. 173-174; Ante Sorić (ur.): Jews in Yugoslavia, Muzejski prostor – Zagreb, 1989; Pavle Šosberger: Novosadski Jevreji, Književna zajednica Novog Sada – Novi Sad, 1988; Pavle Šosberger,: Jevreji u Vojvodini, Prometej -Novi Sad, 1998, str. 82;
Vera Šosberger (foto izvor A. Eberst, Muzički brevijar Novog Sada)
Studentska knjižica – indeks Vere Šosberger (foto izvor S. Savić: Veri Šosberger u spomen)
Program koncert povodom 200 godina od Mocartove smrti
Plakat za koncert