КЛЕМЕНЧИЋ (ПЕКЕЛМАН), КЛЕМЕНС, глумац, оперски и оперетски певач, редитељ, балетски играч и кореограф (Лавов, Пољска, 27. 9. 1893– Београд, Логор Сајмиште, 1942. или околина Осијека). Велику матуру завршио је у Лавову. На сцени је први пут наступио у родном граду 1909. године. У Нови Сад је стигао с таласом „беле емиграције“ 1920. године. Ангажован у Народном позоришту Дунавске бановине од 1. 11. 1920. до 31. 8. 1927. одакле прелази у београдску Оперу. Био је шеф „Агенције за стране артисте“ при „Удружењу глумаца Југославије“ до 6. 4. 1941. Као члан Народног позоришта остао је запамћен као „најсвестранији сценски уметник у извођачком ансамблу и љубимац публике“ (Милановић, 2017: 179), те „непревазиђени буфо-тенор и танцкомик (исто)“. У Лехаровој оперети Гроф од Луксембурга (премијера 15. 12. 1920, диригент Л. Матачић) осмислио је кореографију за балетски уметак Страст Пјероа (на Рубинштајнову Ноћ), те се сматра пиониром „балетске уметности у Новом Саду“ (исто). Само у сезони 1923/24. наступио је чак 92 пута у Новом Саду или на гостовањима. Често је у једној истој представи тумачио више улога као, на пример, у Хофмановим причама Ж. Офенбаха, које је и режирао и играо четири мање улоге или у Проданој невести Б. Сметане где је био балетски кореограф и Вашек. У Народном позоришту Дунавске бановине режирао је бројне опере и оперете, те урадио кореографију за готово све балетске тачке и плесне одломке, чак и у драмским представама. Успевао је да хорске певачице подучи плесним покретима, те да их укључи у своје кореографије. Стална партнерка му је била тада једина професионална балерина НП Валентина Ваљина, те су као пар створили услове за почетке неговања уметничке игре у Новом Саду. К. К. био је ангажован у Новом Саду и ван Народног позоришта, учествујући у друштвено-забавном животу Града као кореограф и играч са партнеркама В. Ваљином, М. Шенк и Милком Михловом. Након његовог преласка у Београд, новине су величале његов допринос укупном раду новосадског театра: „„Г. Клеменчић је за четири године свога рада у нашем Народном позоришту доказао да је једна таква снага, коју ће тешко бити заменити. Пре свега то је био један универзалан уметник, одличан режисер, певач, комичар, кореограф и балетни плесач, који је наш мали балет и створио и држао. Доста је да споменемо да је г. Клеменчић режирао ове опере: Фауст, Мадам Батерфлај, Кармен, Ђамиле др. – све ствари, које су на нашој позорници са сјајним успехом даване. У балету је давао такве првокласне креације, као што су нпр. ‘Вампир’ и ‘Дансе Макабр’ Може се рећи да је г. Клеменчић био општи љубимац наше позоришне публике, и то не само као члан нашег Позоришта, него и друштвено, као човек, који је љубазно и бесплатно режирао и аранжирао и приватне представе, забаве и др. …Ми нећемо да улазимо у питање зашто је морало до тога доћи, али сматрамо за нашу дужност да изјавимо наше жаљење због одласка тако одличног члана наше глумачке дружине“ (А-м, Савремени Нови Сад, 1925). Изгледа да је прелазак у Београд био краткотрајан, јер штампа извештава да је у сезони 1926/27. поново ангажован на сцени НП: „Клеменс Клеменчић-Пеклман редитељ и члан Новосадског Народног Позоришта, љубимац новосадске публике и одличан играч, како смо извештени, ангажован је од стране позоришне управе и за идућу сезону 1926-1927. Од наше стране поздрављамо ову одлуку позоришне управе, јер ми се можемо само истински радовати томе, да је Нови Сад и на даље у положају да ужива у савршеној и уметничкој игри г. Клеменчића. Новосађани су се већ и сувише навикли на свог Пекела, а да би новосадску оперету могли без њега и замислити“. (А-м, Застава, 1925). Године 1927. позоришне колеге су му приредиле „корисницу“ због одласка на студије (негде се помиње и лечење у Бечу). Исте године штампа извештава о зарукама К. К (А-м, Застава, 1927). Каријера му је прекинута 1942. када је, као Јеврејин, стрељан на београдском Сајмишту. Неки извори тврде да је настрадао негде код Осијека.

РЕЖИЈЕ: Продана невеста, Трубадур, Мадам Батерфлај, Хофманове приче, Гејша, Играчица Каћа, Карневалска вила, Босонога играчица, Клокло, Травијата, Слепи миш, Фауст, Кармен, Ђамиле, Пластичне слике (за чајанку), Дечји бал, Сцена из шпанског живота – пантомима с играњем (за чајанку).

УЛОГЕ: Кнез Василије Васиљевич (Граф од Луксембурга), Вашек (Продана невеста), Франк (Слепи миш), Сполето (Тоска), Шпицл (Три девојчице), Моша Пфеферкорн (Дротар), Михаил (Барон Циганин), Валерштајн (Јесењи маневар), Маруло (Риголето), Бони (Кнегиња чардаша), Калико (Мадам Помпадур), Наполеон Сент Клош (Бајадера), Менелај (Лепа Јелена), Валнер (Шумарева криста), Секретар (Холандска женица), Хиполит Галипо (Фраскита), Вун Чи (Гејша), Леандер Бил (Играчица Каћа), Слуга (Игра у срећу), Барон Жупан (Грофица Марица), Хуберт фон Милценбург (Карневалска вила), Башмачкин (Последњи валцер), Жоли Џеферсон (Орлов), Јонел Болеску (Циганска љубав), Стикс (Орфеј у паклу), Северин Корншон (Кло-кло), Дон Андреја (Перикола), Страст Пиерота – дует (Балетни уметак); Pizzicato – дует (Балетски дивертисман), балетска сцена (Сан летње ноћи), Велики балетски дивертисман (Кавалерија рустикана), Велики балет (Фауст), Балетски дивертисман (Пајаци), играчке тачке (Продана невеста, Пут око света, Холандска женица, Бајадера, Гејша, Орлов, Стамболска ружа), Рука – мимички скеч, Свирач и играчица – мимичка сцена, Мајстор Хилари (Сан Мајстора Хиларија), Валцер, Танго (чајанка са игранком Српско-руског друштва), Просидба (чајанка).

КОРЕОГРАФИЈЕ:Страст Пиерота (балетни уметак), Сан мајстора Хиларија – пантомима са балетом (концертни део забаве), Американска игра (балетни уметак), играчке тачке (Продана невеста, Сан летње ноћи, Холандска женица, Фраскита, Пољачка крв, Гејша, Вереница његовог величанства, Грофица Марица, Сењер Полишинел).

ЛИТЕРАТУРА: Миодраг Милановић: „Бечке оперете на новосадској сцени и животне судбине њених стваралаца jеврејског порекла“ у: Јевреји у позоришном животу Новог Сада, ур. др Зоран Максимовић, 2022, Позоришни музеј Војводине – Нови Сад, 173 – 204; Енциклопедија Српског народног позоришта, Љ. М. И В. В., https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=6068; Енциклопедија Српског народног позоришта, Уметничка игра у Новом Саду до оснивања балета, Љ. М. https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=16799 А-м, Позориште, Јединство, 15. IV 1920; А-м, Дневник из Позоришта, Јединство, 29. XII 1920; А-м, Дневник, Позориште, Јединство, 3. II 1921; А-м, Позориште, Застава, 4. II, 8. II 1921; А-м, Српско народно позориште, Застава, 8. II 1921; А-м, Балетни дивертисман, Застава, 15. II 1921; А-м, Балет у нашем позоришту, Застава, 18. II 1921; А-м, Шекспир „Сан летње ноћи“, Застава, 2. III 1921, 3. III 1921; А-м, Премијера у Позоришту, Јединство, 2. III 1921; А-м, Позориште, Застава, 10. VI 1921; А-м, Прослава 25-огодишњице Виловчеве, Јединство, 15. VI 1921; А-м, Почетак позоришне сезоне, Јединство, 4. IX 1921; О. С(уботи)ћ, „Граф Луксембург“, Застава, 21. IX 1921; А-м, Позориште, Застава, 11. X , 6. XI 1921; А-м, Из позоришта, Јединство, 12. X 1921; Хр., „Три девојчице“, Јединство, 31. I 1922; А-м, Костимирана забава, Застава, 18. II 1922; А-м, Позориште, Јединство, 1. III 1922, 5. III 1922, 7. III 1922, 11. III 1922; А-м, Премијера Лехарове оперете „Дротар“, Јединство, 3. VI 1922; А-м, Балетно вече, Застава, 11. XI 1922; А-м, Дечја забава, Јединство, 19. XI 1922; А-м, Балетно вече, Јединство, 30. XI 1922, 27. XII 1922; О. С(уботи)ћ, „Продана невеста“ – Гостовање Г. М. Туцаковића и балета, Застава, 23. XI 1923; А-м, Чајанка, Јединство, 7. XII 1923; А-м, Чајанка Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња, Застава, 11. XII 1923; А-м, Зашто иде г. Клеменчић?, Застава, 11. XII 1923; А-м, Позориште, Јединство, 9. V 1924; А-м, Позоришни репертоар, Јединство, 1. IV 1925; А-м, „Холандска женица“, Јединство, 5. IV 1925; О. С(уботи)ћ, Гостовање гђице Михл у „Бајадери“, Застава, 31. V 1925; А-м, Из албума др. Храшко, Савремени Нови Сад, 17. VI 1925; А-м, „Фраскита“ од Ф. Лехара (18. о. м.), Застава, 17. VI 1925; О. С(уботи)ћ, Фраскита (Премијера): Оперета у 3 чина. Музика од Ф. Лехара, Застава, 18. VI 1925, 20. VI 1925; Б. Ј., Фраскита, Јединство, 21. VI 1925; А-м, Наш омиљени г. Клеменчић одлази из Новог Сада, Савремени Нови Сад, 28. VI 1925; А-м, Уметнички концерт са игранком, Јединство, 26. VII 1925; А-м, Концерт руских ратних инвалида, Застава, 1. VIII 1925; А-з, Отварање позоришне сезоне. Публика занемарује потпуно драму, а обилно посећује оперету, Застава, Нови Сад, 12. IX 1925; О. С(уботи)ћ, Пољачка крв (премијера 22. септембра о. г.), Застава, 24. IX 1925; А-м, Позив на Чајанку са игранком, Застава, 3. X 1925; А-м, Гејша (Премијера), Застава, 27. X 1925; А-м, Гејша. Редитељ Господин Клеменчић, Нови Сад, 8. XI 1925; А-м, Чајанка друштва „Књегиње Зорке“, Нови Сад, 11. XII 1927; А-м, „Последњи валцер“, од О. Штрауса, Застава, 8. VIII 1926, 12. VIII 1926; А-м, Репертоар Народног позоришта, Застава, 19. X 1926; А-м, Интензиван рад Позоришне Управе, Нови Сад, 23. X 1926; А-м, Премијера „Орлова“, Нови Сад, 30. X 1926; О. С(уботи)ћ, „Стамболска ружа“ (Премијера 25. I о. г.), Застава, 17. I 1927; А-м, „Кло–Кло“ – премијера 25. марта, Застава, 27. III 1927; А-м, Једна симпатична веридба. Пекелман се жени, Нови Сад, Застава, 12. II 1927;