ХАЈОШ, ЈОЗЕФ, JOSEPH, JENÖ, ЏО, ЖО

ЈЕВРЕЈСКИ МУЗИЧАРИ У НОВОМ САДУ

Početna » ХАЈОШ, ЈОЗЕФ, JOSEPH, JENÖ, ЏО, ЖО

ХАЈОШ, ЈОЗЕФ, JOSEPH, JENÖ, ЏО, ЖО

ХАЈОШ, ЈОЗЕФ, JOSEPH, JENÖ, ЏО, ЖО (Melenci мађ. Malencze, 10. 3. 1907 – Сен Ле Ла Форе франц. Saint Leu la Forêt, 26. 8. 1984), композитор, диригент, сценариста, стварао под псеудонимом Хери Болдс (Harry Bolds, Harry Bols). Отац Јулије Ђула Хајош, предузетник и фабрикант, власник фабрике џакова, конопаца и поњава „Шиф и Хајош” у Новом Саду. Мајка Роса, девојачки Шефер, домаћица. Деда Аврам Шиф, предузетник. Браћа Нандор, предузетник, Ернест, филмски режисер. Сестра Аранка. Супруга Кармен Аркерос. Био је даровит ученик и фудбалер, члан јуниорске екипе јеврејског спортског клуба Јуда Макаби у Новом Саду. Премда га је отац послао на студије архитектуре у Беч, завршио је музичку теорију на бечкој Музичкој академији (тада двогодишњи конзерваторијум) од 1926 – 1928. године, у класи Камила Хорна. Потом се сели у Берлин где је деловао као пијаниста и капелмајстор, те композитор шлагера и популарне музике. Прве успехе као композитор постиже када је у сарадњи са Шарлом Амбергом и Ф. Шварцом написао шлагер „Wissen Sie, daß Ungarisch sehr schwer ist“ (Знате ли да је мађарски тежак језик?). На Такмичењу шлагера у берлинској Скали 1931. освојио је прву награду с нумером под називом „Ich hab’ Dich einmal geküßt” (Једном сам те пољубио; текст: Ф. Шварц, музика и интерпретација: Џ. Хајош). Истовремено започиње каријеру композитора филмске музике радећи први пут на филму „Kreuzworträtsel”(Укрштеница) са Петером Шеферсом и Гинтером Свеном. Био је и вођа ансамбла Јозеф Хајош и 12 солиста који је наступао у свим важнијим салама тадашњег Берлина (нпр. Pale de dans). Године 1933. због политичке ситуације одлази у Будимпешту, а наредне у Париз у егзил. Тамо наставља да се бави филмском музиком пишући најпре за филм „Le roi des Champs-Élysées“ (Краљ Шанзелизеа) у режији Макса Носека, у којем је главну улогу тумачио тада чувени Бастер Китон. Непосредно пре избијања Другог светског рата пријавио се у Легију странаца (носио је бр. 7258 пешадијског 21. пука РМВЕ). Учествовао је у бици у Арденима код Сешоа 1941. године, после које је задржан у болници на лечењу. По изласку га је сакрио књиговођа из издавачке куће Шуденс (Choudens), код којег је био до краја рата. Ту је примио и вест о страдању његове породице у рацији у Новом Саду. После рата делује у Паризу где наставља да пише музику за филм. Сарађивао је са чувеним представницима ондашње кинематографије као што су Макс Носек, Херберт Јутке, Ришар Потије, Макс де Вокурбеј, Јожеф Мисик, Емил Мартонфи, Алфред Роде, Робер Вернај, Жерар Карлије идр. Сарађивао је и с својим братом Ернестом Хајошем, филмским режисером, као и са немачким композитором филмске музике Паулом Десоом, француским композитором Морисом Ивеном, мађарским композитором Деже Лошонцијем, француском сценаристом, режисером и тон-мајстором Емилом-Едвином Рејнером. Године 1950. радио је постпродукцију музике Оскара Штрауса за филм „Der Reigen“ (фр. Рондо, преведен на српски као Вртешка) редитеља Макса Офилса, према роману А. Шницлера. Овај филм је био номинован за награду Оскар. Последњу музику за филм написао је 1963. године. Радио је и музику за телевизијске серије, емисије за децу итд.

БИБЛИОГРАФИЈА: шлагери „Egy kicsit veszélyes“ (Мало је опасно), „Egy szót keresek év-keringő“ (Тражим једну реч валцеру), „Cigányzenét röpít a szellő“ (Циганску музику носи поветарац), „Träum, mein kleines Baby“ (Сањај, моја мала беби), „Spiel mir ein Lied aus meiner Heimat“ (Свирај ми песму из домовине), „Un p’tit тbéguin“ (Мало симпатије), „Le moulin qui jase“ (Брбљиви млин), „Pirouette“ (Пируета), „L’Amour chante au clair de lune“ (Љубав пева на месечини), „Vous que j’aimerai“ (Ви сте она коју волим), „Kermesse“ (Сајам), „Un soir d’hiver … tard“ (Једно зимско вече… прекасно); оперете „Dinom-dánom”(Дином-даном), „Az áprilisi vőlegény”(Априлски младожења), “Mariages d’amour” (1956, Бракови љубави);

ФИЛМОГРАФИЈА (избор): „Kitty schwindelt sich ins Glück“ (1932, Кити се врти од среће); „Strafsache von Geldern“ (1932, Кажњиво због новца); „Le Roi des Champs-Élysées“ (1934, Краљ Шанзелизеа); „Fanfare d’amour“ (1935, Фанфаре љубави); „Ether Symphony“ (1936, Симфонија Етер); „27, rue de la Paix“ (1936, Улица мира бр. 27); „Le Mensonge de Nina Petrovna“ (1937, Лаж Нине Петровне); „Taras Bulba“ (1938, Тарас Буљба); „Les Gaietés de l’exposition“ (1938, Радости изложбе); „La signora di Montecarlo“ (1938, Госпођа из Монтекарла); „Hölgyek előnyben“ (1939, Даме преферирају); „Le Danube bleu“ (1940, Плави Дунав); „La Femme fatale“ (1946, Фатална жена); „On ne meurt pas comme ça“ (1946, Не умире се тако); „L’Insaisissable Frédéric“ (1946, Неухватљиви Фредерик); „Tombé du ciel“ (1946, Пад неба); „L’Éventail d’Emil“ (1947, Емилов обожаватељ); „Cargaison clandestine“ (1948, Тајни терет), „Émile l’Africain“ (1948, Емил Африканац); „La Nuit blanche“ (1948, Бела ноћ); „Fantômas contre Fantômas“ (1949, Духови против духова); „Ainsi finit la nuit“ (1949, Коначно на крају ноћи); „Casimir“ (1950, Казимир); „La Ronde“ (1950, Вртешка); „Rendez-vous avec la chance“ (1950, Сусрет са срећом); „Quai de Grenelle“ (1950, Ке Гренел); „Le Traqué“ (Gunman in the Streets) (1950, Стрелац на улици); „L’Inconnue des cinq cités“ (A Tale of Five Cities) (1951, Прича о пет градова); „L’Aiguille rouge“ (1951, Црвена игла); „Le Plaisir“ (1952, Ужитак); „L’envers du Paradis“ (1953, Друга страна раја); „Un acte d’amour“ (1953, Чин љубави); „Mathias Sandorf“ (1963, Матијас Зандорф); „Les Aventures de Saturnin“ (телевизијски фељтон) (1965, Авантуре Сатурнена);

ДИСКОГРАФИЈА: La Flûte Enchantée (Зачарана флаута), Pathé, 1960.

https://www.discogs.com/release/23723165-Joe-Hajos-La-Fl%C3%BBte-Enchant%C3%A9e;

Mathias Sanders (Матијас Зандерс), Barcley, 1963. https://www.discogs.com/release/6946818-Joe-Hajos-Mathias-Sandorf